Među rizicima prirodnog porođaja su cepanje vagine, krvarenje, inkontinencija izazvana slabljenjem mišića karličnog dna, kao i povrede bebe prilikom prolaska kroz porođajni kanal. Ipak, buduće mame uglavnom dobijaju informacije o rizicima carskog reza. 

Velika Britanija to planira da promeni i Kraljevski koledž za akušere i ginekologe razmatra da li vaginalni porođaj uopšte treba da se smatra glavnim načinom donošenja beba na svet. 

To bi značilo da bi žene u buduće dobijale informacije o rizicima i jednog i drugog porođaja, kao i slobodu da same izaberu način na koji će se poroditi. 

Neki smatraju “apsurdnim” da žene daju “saglasnost” za vaginalni porođaj, ali ta ideja već dugo postoji među akušerima, naročito zato što se žene sve kasnije odlučuju za majčinstvo.

“Vaganje” dokaza

Iako se i carski rez i vaginalni porođaj smatraju relativno bezbednim u zemljama sa visokim standardom i jedan i drugi način nose različite rizike. 

Studije pokazuju da i lekari i žene pogrešno procenjuju rizike vezane za prirodni porođaj i da uprkos tome što čak 95 odsto žena želi da njihov prvi porođaj bude prirodan, svega 75 odsto uspeva da ostvari svoju zamisao. 

Kod ostalih osam osto dolazi do jakog krvarenja nakon porođaja, jedan odsto mora da primi krv donora, a pet do šest odsto doživi cepanje tkiva i to trećeg stepena (40 odsto doživi neki stepen cepanja). 

Jedna od šest žena završi na operativnom vaginalnom porođaju koji uključuje korištenje forcepsa i povezuje se sa fekalnom inkontinecijom i prolapsom materice kasnije u životu. 

Takođe, važno je znati da se dugi porođaji, komplikacije i intervencije, povezuju sa velikim stresom, postporođajnom depresijom i anksioznošću i fobijama tokom drugih trudnoća.

Žene moraju da znaju istinu

To znači da oko polovine prvorotki koje se porađaju prirodnim putem, taj put prolazi bez komplikacija. U tom svetlu, alternativa u vidu planiranog carskog reza deluje primamljivo. 

Iako nije bez rizika – ima nešto veći rizik od razvoja respiratornih problema na rođenju – može biti čak bezbednija za bebu. 

Ipak, ožiljak od operacije sledeće trudnoće čini rizičnijim, jer može uticati na razvoj placente i povećan rizik od većeg krvarenja i histerektomije, iako su takvi slučajevi retki. 

Takođe, neka istraživanja su pokazala da bebe rođene carskim rezom imaju veći rizik od dobijanja astme kasnije u životu. 

Pošto svaka žena drugačije gleda na sve te rizike, dobijanje kvalitetnih informacija trebalo bi da im omogući da odaberu opciju koja im najviše odgovara. 

S druge strane, to bi moglo da poveća troškove medicinske nege, budući da se predviđa da bi u tim okolnostima, možda većina žena ipak izabrala carski rez. Još jedna negativna strana tog pristupa je ta da buduće mame zbog obilja informacija o rizicima porođaja, zapravo dobiju samo dodatni stres i strah od onog što ih čeka.