U Savezu udruženja pčelara RS kažu da, prilikom vrcanja, prosek iznosi i do 20 kilograma, ali da će ove godine imati maksimalno četiri kilograma meda po košnici.

Predsednik ovog saveza Radivoje Maksimović ističe da su mraz i hladnoća u proleće sprečili lučenje nektara kod medonosnih biljaka, prvenstveno bagrema, drača, žalfije.

- Zato vrcanja praktično i neće biti. Pčelari će ove godine, kao retko koje do sada, biti u debelom minusu. Ništa neće zaraditi, a moraće i dalje da ulažu u proizvodnju – naglašava Maksimović.

I u Uduženja pčelara "Semberija" potvrdili su da nisu zapamtili tako niski prinosi meda kao ove godine.

– Ona je bila veoma loša za pčelare koji se, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, suočavaju sa velikim gubicima. Zahvaljujući prošloj godini, koja je bila izuzetno medonosna, sada trošimo stare zalihe. Nestašica meda će se, najverovatnije, odraziti i na tržišne cene u narednom periodu – izjavio je predsedni ovog udruženja Ljubo Novaković.

I bratunački pčelari prave proračun štete, za koju krive hladno i kišno proleće.

– Zbog vremenskih neprilika, bagremov behar je opao, pa je izostala ishrana pčela bagremovim nektarom. Samim tim, nije bilo ni proizvodnje bagremovog meda, po kojem je ovo područje prepoznatljivo. Ove godine mnogi pčelari neće ni vrcati med, jer su saća prazna - rekli su u Udruženju pčelara "Kesten" iz Bratunca.

I za pčelare iz Bratunca prošla godina je bila kudikamo uspešnija, tako da je 80 njih lane ostvarilo ukupan prinos meda od oko 140 tona i veoma dobru zaradu, dok ove godine neće ostvariti ni polovinu tog rezultata.

- Med se vrca dva puta godišnje, ali ćemo ove godine imati samo jedno vrcanje – poručili su iz “Kestena”.

Prinosi meda kod pčelara u srebreničkoj opštini takođe su veoma slabi, odnosno za oko 70 odsto manji u odnosu na prošlu godinu. Nadaju se da će se stanje ipak popraviti, te da će biti bolji prinosi livadskog i drugih vrsta meda. Međutim, i oni su svesni da će, u celini, ova godina za pčelare biti znatno slabija od prethodne.

Podsetimo, u Srpskoj se pčelarstvom bavi oko 4.000 pčelara, koji imaju ukupno 150.000 košnica.

Domaći pčelari muku muče i sa slabim podsticajima, uprkos tome što su pčele, pored proizvodnje meda, izuzetno značajne u procesu oprašivanja voća i povrća.

Astronomski deficit

Zbog izuzetno loše godine, za očekivati je da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je, ionako, 80 puta veći od izvoza.

Prema podacima Spoljnotrgovinske komore, u BiH je lane uvezena 181 tona meda vrednosti 1,67 miliona KM, dok su domaći pčelari izvezli tek 2,2 tone, vredne 72.000 KM.

Pored prekomernog uvoza koji guši domaću proizvodnju, pčelari upozoravaju i na izuzetno sporan kvalitet meda koji iz inostranstva završava na rafovima domaćih marketa, a koji, zbog pristupačne cene, građani BiH masovno kupuju.