Tutankamonova grobnica je otkrivena 1922.godina, a lord Karnarvon, koji je finansirao istraživanja Hauarda Kartera, umro je ubrzo nakon otvaranja grobnice. Njega je, naime, ujeo komarac, a lord je ujed posekao prilikom brijanja, usled čega se rana inficirala. Nije dugo trebalo da se proširi priča o Tutankamonovoj kletvi.

Nakon Karnavona, kao žrtve Tutankamonove kletve pominjani su i Džordž Džej Guld I, koji je nakon posete grobnici dobio groznicu i preminuo, egipatski princ kojeg je posle obilaska grobnice upucala supruga, Karnavonov polubrat koji je umro od sepse nakon operacije, itd. Štaviše, na ovom spisku je i Hauard Karter – iako je istraživač umro 16 godina nakon otvaranja grobnice.

Dženifer Vagner, egiptolog Univerziteta u Filadelfiji, kaže da se u svakoj drevnoj egipatskoj grobnici nalaze insekti, buđ i bakterije koje su se taložile i po hiljadu godina. 

Nedavna laboratorijska istraživanja pokazuju da su neke stare mumije zaista nosile i buđ, uključujući i dve opasne vrste – Aspergillus niger i Aspergillus flavus, koje su mogle da izazovu reakcije kao što su zgrušavanje, ali i krvarenje u plućima. Ovakvi toksini su bili smrtonosni za ljude slabijeg imuniteta.

Neke grobnice su moge biti pokrivene drugim bakterijama, koje takođe napadaju pluća, kao što su Pseudomonas i Staphylococcus. 

Naučnici su primetili i amonijak, formaldehid i vodonik-sulfid. U velikim količinama, ovi gasovi mogu da izazovu izritaciju očiju i nosa i simptome upale pluća, a u nekim ekstremim slučajevima zabeleženo je da su ove susptance izazvale i smrt. 

Međutim, stručnjaci koji su istraživali smrt lorda Karnarvona veruju da toksini nisu jedini uzrok njegove smrti. Stari Kanarvon je bio hronično oboleo i pre nego što je zakoračio u Tuntankamonovu grobnicu. Da se izložio nekim smrtonosnim bakterijama i gasovima koji vrebaju iz grobnice, Karnarvon bi umro mnogo brže nego što zaista jeste. 

De Volf Miler, profesor epidemologije Univerziteta na Havajima, ističe da je lord Karnarvon verovatno bio bezbedniji u grobnici nego izvan nje. Međutim, iako on sumnja u poreklo bakterija u grobnicama, jedno je sigurno – i danas, uz veoma naprednu tehnologiju, otvaranje grobnica predstavlja rizik jer uvek postoji mogućnost da arheolog udahne neku bakteriju. Ipak, verovatnoća da to dovede do smrti je veoma niska.