Vlada Republike Srpske prepoznala je potrebu da žrtve iz RS koje nisu ostvarile svoje pravo kroz Zakon o zaštiti civilnih žrtava rata zbog proteka određenih rokova, a prije svega zbog nedostatka određene medicinske dokumentacije, sada to pravo i ostvare - rekao je za "Novosti" direktor Republičkog centra za istraživanje rata Milorad Kojić, povodom donošenja Nacrta zakona o žrtvama rata RS.

- Neophodno je definisati status i prava ljudi koji su bili žrtve torture u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu. Vlada RS vodi računa o tim kategorijama isključivo u smislu ostvarivanja njihovih ustavom zagarantovanih prava, a svi pokušaji koji dolaze iz zajedničkih institucija na nivou BiH isključivo su zasnovani na neustavnosti i slabljenju Republike Srpske - rekao je Kojić.

On je napomenuo da Republički centar za istraživanje rata posjeduje baze podataka na osnovu kojih će žrtvama rata, nakon što se zakon usvoji, moći da izdaju uvjerenja zahvaljujući kojima će ostvare zakonom propisana prava.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović rekao je da nacrtom zakona o zaštiti žrtava ratne torture treba definisati status i prava ljudi koji su bili žrtve torture u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu.

- To su ljudi koji su pretrpili određena maltretiranja u logorima ili izvan njih, a nisu bili obuhvaćeni Zakonom o civilnim žrtvama rata. Zato se na osnovu međunarodnih standarda nametnula potreba da se te osobe obuhvate zakonskom regulativom da bi imale status žrtava ratne torture - rekao je Savanović.

NOVČANE NAKNADE

Najznačajnije pravo koje propisuje ovaj zakon je mjesečno novčano primanje koje mogu da ostvare najteže kategorije žrtava ratne torture, a to su žrtve seksualnog nasilja - navela je načelnik Odeljenja za normativno-pravne poslove u resoru za boračko-invalidsku zaštitu Rada Kela.

Kela je navela da bi žrtve ovog nasilja pretrpljenog za vrijeme zarobljeništva trebalo da primaju otprilike 170 KM, a ostale žrtve seksualnog nasilja 127 KM.