Nada Mijatović ostala je bez posla kao ekonomski tehničar, pa je odlučila da se oproba u zanatskoj djelatnosti. 

Sa osnovnim znanjem o šivanju, pletenju, vezenju i tkanju, uz podršku stranih donatora, otvorila je radnju za ručne radove. Opstaje već osam godina.

- Dugo sam bila u dilemi šta raditi, a onda je izašao javni poziv za samozapošljavanje. I to je prevagnulo. EU je podržala deset preduzetnika i zahvaljujući ovom projektu ja sam krenula u preduzetničke vode. Na početku nije bilo lako, nije bilo zarade tek da se pokriju troškovi, onda se dogodila i korona što je dodatno ugrozilo ovaj posao. Ipak, sada već imam neku finansijsku stabilnost i perspektivu - kaže Nada za portal InfoBijeljina. 

Nema tu velikog novca, slaže se i poznati bijeljinski časovničar Boško Stojanović, ali dodaje da se može zaraditi za pristojan život.

- Volim našu zemlju i zato sam se vratio da živim ovde. Bavljenje preduzetništvom zahtijeva mnogo truda i ulaganja ali ako se voli to što se radi, rezultati ne mogu izostati. Teško ćemo se obogatiti, ali za solidan i dostojanstven život se zaradi - kaže Boško. 

Samozapošljavanje su prethodnih godina pomagali i Zavod za zapošljavanje i lokalne zajednice. Ipak, mjere podrške iz budžeta Bijeljine za prošlu godinu nisu isplaćene, pa su se zanatlije pridružile dugom spisku onih kojima grad duguje.

Neki od njih novac potražuju sudskim putem. U Razvojnoj agenciji grada Bijeljina kažu da zbog dugovanja mnogi preduzetnici ne žele da sada apliciraju za projekte te da već postoje problemi u realizaciji programa za ovu godinu.

Direktor agencije Marko Vlačić podsjeća da je u prošloj godini raspisano 5 javnih poziva za preduzetnike i da su potpisani ugovori sa 65 korisnika.

- Sredstva predviđena budžetom iznose oko 400.000 maraka. Taj iznos bio je raspodijeljen na 5 javnih poziva. Sredstva nisu isplaćena jer, kako nam je objašnjeno, para na računu grada nema - rekao je za InfoBijeljinu Vlačić.

Nadaju se da će teškoće biti prevaziđene i da podrška ovom sektoru neće biti samo deklarativna. U zanatsko preduzetničkom udruženju kažu - potrebne su mjere sistemske podrške. 

Predsjednik Udruženja "Preduzetnik" Mile Stević predlaže da se preduzetnici koji tek počinju da rade, od tri do šest mjeseci oslobode svih obaveza.

- Preduzetnici su jasni. Rad im je dodatno otežala nova fiskalizacija početkom 2025. godine, koja je zahvatila sve privredne subjekte. Iako je bilo najavljeno, fiskalizacija nije besplatna i ona je dodatno opteretila budžet privrednika. Tu su i izmjene i dopune Zakona o doprinosima i o porezu na dohodak kojima su oporezovane dodatna i dopunska djelatnost - navodi neke od njih Stević.

Nedostatak radne snage na ovim prostorima ozbiljno prijeti da ugrozi privredu, upozoravaju iz ovog udruženja. 

- To će biti sve veći i veći problem. Mora se raditi na sprečavanju migracija naročito mladih, radno sposobnih ljudi, koji se iseljavaju u potrazi za boljim životom - zaključuje Stević. 

Olakšice i relaksacija poslovnog ambijenta, te značajniji podsticaji su nužni.

- Semberija je žitnica i potrebno je podsticati poljoprivredu, ali se ne slažemo da ti podsticaji budu tri puta veći nego podsticaji za privredu. Imamo za poljoprivredu oko milion i 800.000 KM a za privredu 600.000 KM. Nadamo se da će sinergija republičkih institucija, lokalne vlasti, zavoda za zapošljavanje i razvojne agencije, obezbjediti više podrške privredi u budućnosti - kaže Stević. 

Preduzetništvo je najbrojnija, ali i ekonomski najslabija privredna grana u Republici Srpskoj. Samozapošljavanje je najbrži, najsigurniji, najefikasniji i najjeftiniji put do rješavanja problema nezaposlenosti, egzistencije i opstanka na ovim prostorima, naglašavaju u ovom Udruženju.