Potvrdili su to iz obje berze u BiH, iz kojih su istakli da su spremni da uđu u jedan ovakav projekat ukoliko bi on, naravno, dobio podršku nadležnih institucija.

Milan Božić, direktor Banjalučke berze, rekao je da bi multilateralna kompenzacija na nivou BiH dala veće rezultate jer bi se mogli prebiti i dugovi koji nastaju između preduzeća u oba entiteta.

"Mislim da bi se u tom slučaju moglo pronaći rješenje i za uključivanje Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH u multilateralnu kompenzaciju jer se pokazalo na primjeru Poreske uprave RS da je moguće naplatiti i poreze iz prinudne naplate od blokiranih subjekata putem multilateralne kompenzacije", rekao je Božić. Međutim, da bi se multilateralna kompenzacija realizovala na nivou BiH, ističe da je potrebno da se donesu propisi u FBiH i Brčko distriktu. S obzirom na to da sistem za kompenzacije treba da bude jedinstven, Božić kaže da bi se u tim propisima trebalo definisati da se organizator sistema ovlašćuje putem jedinstvene licence.

"Banjalučka berza bi bila spremna da sa Sarajevskom berzom aplicira za takvu licencu i brzo spremi sistem jer su u njega već uneseni podaci za sve poslovne subjekte iz cijele BiH", kazao je Božić. Prema njegovim riječima, za naplatu dospjelih obaveza po osnovu indirektnih poreza putem multilateralne kompenzacije trebalo bi razmotriti izmjenu zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast da se omogući ovaj vid naplate.

UIO BiH bi u tom slučaju, kako je rekao, bila član sistema prema kojoj se prijavljuju indirektni porezi, a ona bi ih raspoređivala prema entitetskim poreskim upravama u skladu sa važećim koeficijentima raspodjele.

"U praksi se ovo svodi na otvaranje još jednog žiro-računa za obračunsko plaćanje preko koga prolazi promet od multilateralne kompenzacije", kazao je Božić.

Almir Mirica, izvršni direktor Sarajevske berze, rekao je da je multilateralna kompenzacija odličan jednokratni instrument za prebijanje međusobnih dugovanja privrednih subjekata.

"Naglasak ovdje je na jednokratni instrument budući da redovno, sistemsko organizovanje ove vrste kompenzacija onemogućava redovno funkcionisanje tržišta, urušava finansijsku disciplinu i podriva same temelje robno-novčane ekonomije", smatra Mirica. Dodaje da bi organizovanje multilateralne kompenzacije na nivou BiH svakako moglo donijeti dobre rezultate da se radi o jedinstvenom ekonomskom prostoru, što, kako kaže, u sadašnjem trenutku nažalost nije slučaj. Ističe da bi prije organizacije ove kompenzacije trebalo uraditi analizu u kojoj mjeri postoje neizmirene obaveze privrednih društava između bh. entiteta.

"Drugo pitanje odnosi se na mogućnost da se svi privredni subjekti primoraju da iskažu svoja dugovanja, te način sankcionisanja istih u slučaju da to ne prijave. Iskustva iz RS pokazuju da se nisu sva društva prijavila, a pitanje je koliki je zaista procenat prijavljenih dugovanja", rekao je Mirica. Ukoliko bi se ovi problemi mogli riješiti, on je naglasio da bi šanse za uspješnu realizaciju multilateralne kompenzacije značajno porasle. "Sarajevska berza u proteklom periodu nije bila angažovana na uspostavi sistema za multilateralne kompenzacije, ali je svakako spremna da uđe u jedan ovakav projekat ukoliko bi isti imao podršku države i entiteta", zaključio je Mirica.

Ratko Kovačević, portparol UIO BiH, rekao je da trenutno nema okvir koji bi dozvolio organizovanje multilateralne kompenzacije na nivou BiH, uz učešće UIO, jer to zahtijeva izmjenu zakonskih propisa.

"To bi bilo dosta komplikovanije nego na nivou entiteta jer postoji više korisnika sredstava koje prikuplja UIO, i to BiH, RS, FBiH i Brčko distrikt, a ne samo jedan kakav je, na primjer, u RS", rekao je Kovačević.

Podsjećamo da je u RS krajem prošlog mjeseca održana prva obavezna multilateralna kompenzacija, čiji je organizator bila Banjalučka berza. Ukupno je prijavljeno više od 800 miliona obaveza za kompenzaciju, dok je u toj prvoj obaveznoj i dvije dodatne multilateralne kompenzacije prebijeno više od 170 miliona maraka međusobnih dugovanja.