Nije retkost ni da zaposleni u ovim službama odbiju da izađu na lice mesta, jer smatraju da slučaj nije toliko hitan, iako se često dešava da bude teško povređenih, pa čak i životno ugroženih?!

Slučaj saobraćajne nesreće u Potočanima kod Prnjavora, koja se dogodila 9. januara ove godine kada je hitnoj pomoći, kako tvrdi Banjalučanin Ranko Dubravac, jedan od povređenih, trebalo 40 minuta da dođu po mladića koji je bio u kritičnom stanju, a po preostala dva, uprkos brojnim pozivima, nisu hteli da dođu, pokazao je kako radnici Službe hitne pomoći, očigledno, samostalno odlučuju da li će i gde otići na lice mesta, zaboravljajući da time mogu nekome ugroziti život.

Spas od haosa

Da je tako dokazuju primeri od pre samo dva meseca kada je u Donjim Podgradcima kod Gradiške od uboda stršljena preminuo Ostoja Vujić, jer radnici Doma zdravlja nisu nakon poziva porodice izašli na teren. Samo 40 minuta nakon uboda, čovek je preminuo, a ime lekara koji je odbio da izađe na teren nije saopšteno niti je poznato da li je snosio odgovornost.

Stanovnici Trna u opštini Laktaši, pre nešto više od godinu dana preklinjali su Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS da "nađe spas od haosa" u kojem se godinama nalazi njihova Služba hitne pomoći. Kap koja je tada prelila čašu je izostanak hitne pomoći šlogiranom čoveku sa slomljenim kukom. Građani tvrde da je samo te godine zbog krivice hitne pomoći, životom platilo troje ljudi.

Pre tri i po godine, Simo Lazić (41) iz sela Gaj kod Teslića, umro je od posledica moždanog udara, a porodica za njegovu smrt optužila je hitnu pomoć jer je, kako su tvrdili, odbila da dođe uprkos ponovljenim telefonskim pozivima. Razlozi nedolaženja opravdavani su time što Lazić nije bio zdravstveno osiguran, a nije bilo ni slobodnog vozila.

Kako nam je ispričao Zoran Talić, odbornik u Skupštini grada Banjaluka, i on je na svojoj koži osetio kako je to kada hitna pomoć ne dođe na mesto nesreće i pomogne životno ugroženom, za šta direktno krivi menadžment koji dopušta da radnici sami odlučuju kome će pomoći, a kome ne.

- Bio sam u prilici da radnici hitne pomoći odbiju da dođu na moj poziv. Za takvo ponašanje odgovoran je menadžment Doma zdravlja i u krajnjoj liniji, lokalna zajednica koja je osnivač ovih ustanova i koja dopušta da se tako ponašaju. U pitanju su ljudski životi i nema opravdanja kada odbiju da izađu na mesto nesreće. Potrebno je da se u ovim ustanovama uvede red i da se zna ko šta radi, a da se odgovorni kažnjavaju za svoj nerad, umesto što se kriju iza institucija - rekao je Talić.

On je istakao da mora postojati i odgovornost građana koji nekada zovu hitnu pomoć bez razloga, kao i sankcije za ovakvo ponašanje, ali da ovo ne sme biti izgovor da medicinska služba ne ode na teren. 

S druge strane, u banjalučkom Domu zdravlja kažu da se oni odazivaju na svaki poziv policije, građana ili direktnih učesnika u nesrećama.

Saveti dispečera

- Mobilne ekipe uvek izađu na lice mesta izuzev ako u međuvremenu neko drugi ne doveze povrijeđenog, iako dispečer daje savete da sačekaju hitnu pomoć kako bi se izbegle komplikacije usljed nestručnog transporta. Pacijenti povređeni u saobraćajnim nesrećama su uvek zbrinuti na adekvatan način - rekla je doktorka Nada Banjac, načelnica Službe hitne pomoći u Domu zdravlja Banjaluka.

Kako su nam rekli u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS, domovi zdravlja su dužni da na teritoriji svoje opštine organizuju pružanje hitne medicinske pomoći tokom 24 sata kao i usluge transporta obolelih i povređenih.

- Primarni nivo zdravstvene zaštite obuhvata hitnu medicinsku pomoć, a obolelom, odnosno povređenom, u zavisnosti od medicinskih indikacija, obezbeđuje se zdravstvena zaštita u hitnim medicinskim stanjima, kao i sanitetski prevoz - rekli su u Službi za odnose sa javnošću.

Najbrži u Dubaiju!

Svojom brzinom ne mogu se pohvaliti ni hitne službe u regionu. Hitna pomoć u Srbiji najbrže stiže do pacijenata na Novom Beogradu i to u proseku za osam minuta, ali u selima se na njih čeka i po sat vremena. Slično je i u Hrvatskoj, Makedoniji. S druge strane, najbrža hitna pomoć na svetu je u Dubaiju, gde lekara do ugroženog doveze u roku od četiri do osam minuta. U Holandiji je nedavno predstavljen jedan od prvih prototipova "ambulantne bespilotne letelice". U pitanju je dron koji pomoću GPS-a dolazi do unesrećenog, a sa sobom nosi osnovnu medicinsku opremu, uključujući i defibrilator.