Možemo li se mi poznati, ne među drugima, nego između sebe po Petru Kočiću? Nije li Kočićeva priča, njegovo delo zamagljeno kratkim životom, dokaz nekog silnog nevremena ili vremena zaborava? Preživeli Kočićevi junaci i sad, vek kasnije, pod drugim imenima su svuda oko nas, ali sa drugim sudbinama. Ne susrećimo li se mi svakodnevno sa Davidom Štrpcem?

Na svečanoj akademiji u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti posvećenoj stogodišnjici smrti našeg velikog pisca i narodnog tribuna Petra Kočića (1877 - 1916), ovo se u svojoj nadahnutoj besedi "Pričanje priče kojom se čovek ispravlja" zapitao pisac Goran Petrović, dopisni član SANU.

Skupu koji je organizovalo Odeljenje jezika i književnosti prisustvovali su Vladimir Kostić, predsednik SANU, Ljubomir Zuković, potpredsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, članovi Kočićeve porodice, akademici Dragoslav Mihailović, Matija Bećković, Milosav Tešić, Svetislav Božić, pesnici Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo i mnogi drugi.

Dopisni član ANURS Staniša Tutnjević, istakao je da svečana akademija u SANU, kao i ona koja će se istim povom održati u Banjajuci spaja srpski kulturni prostor, na isti način kao što je to svojim delom činio Kočić. Tutnjević je besedio na temu "Toposi kosovskog mita u djelu Petra Kočića", dok je tekstove velikog pisca govorio glumac Nebojša Dugalić.