U Privrednoj komori RS kažu da su ove firme ozbiljniji zamah dobile nakon rata, a da tek krajem devedesetih godina dolazi do značajnijeg rasta njihovog broja.

– I pored toga što se ove firme najčešće nalaze u strukturi malih i srednjih preduzeća, neke od njih su, od malih porodičnih biznisa, izrasle u velike kompanije. Takođe, porodične firme osnivaju se u svim sektorima privrede - od ugostiteljstva i trgovine, preko elektro, metalske, drvne i prehrambene industrije, do građevinarstva i IT tehnologija – kaže portparol ove komore Vladimir Blagojević.

Dodaje da one predstavljaju oslonac razvoja, zbog čega im je neophodna veća podrška, prvenstveno u stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta.

- Poseban značaj ove kompanije imaju u malim ekonomijama, kakva je i naša – ističe Blagojević.

Činjenica je da su, naime, gotovo sve preduzetničke radnje u RS porodični biznisi, dok i u strukturi prirvednih društava sve više raste broj porodičnih preduzeća.

- Jedna od njihovih prednosti je unutrašnja povezanost i međusobno poverenje, ali to može biti i potencijalna opasnost, kada se donose poslovne odluke. Te potencijalne opasnosti se mogu izbeći uključivanjem stručnih kadrova u menadžment i proces proizvodnje, što je nekolicina vlasnika već uradila i što je donelo pozitivne rezultate – ističe Blagojević.

Autora projekta “Porodične firme - stub razvoja ekonomije” Dragan Močević objašnjava da je reč o firmama u kojima osnivač ili osoba koja je kupila preduzeće i najbliži članovi porodice imaju najmanje 25 odsto prava odlučivanja.

- Prema nekim procenama, od ukupnog broja preduzeća u RS više od 90 odsto spada u kategoriju porodičnih firmi. Prednosti porodičnog biznisa dolaze iz njihovog dugoročnog razmišljanja, šire perspektive, preduzetničkog duha osnivača, brzog i fleksibilnog donošenja odluka, jake privrženosti zajednici i zaposlenima, kao i vrlo ličnom odnosu prema poslu, baziranom na poverenju – naglašava Močević.

Dve trećine porodičnih firmi u RS posluje manje od 20 godina, dok je trenutni vlasnik u 86 odsto porodičnih firmi upravo osnivač.

- To znači da većina kompanija tek u sledećim godinama treba da se suoči s generacijskom tranzicijom koju je “preživelo” 70 odsto porodičnih firmi u svetu, te angažmanom spoljnih menadžera, odlučivanjem o daljem razvoju ili prodaji i slično – kaže Močević.

Prema njegovim rečima, porodični biznis je danas jedan od najznačajnijih generatora novog zapošljavanja u privredi RS. Jedino one mogu obezbediti održivost i stabilnost domaće privrede u narednim godinama, ukoliko se uspešno suoče s izazovima koji ih očekuju.

U svetu porodični biznis tradicija

Najstarije porodične kompanije i većina brendova koje danas poznajemo su osnovale porodice. U pitanju su, naprimer, „Ford“, „Betankur“, „Pežo“, „Reno“, „Mekdonalds“, „Hajneken“, „Ferero“, „Mišelin“, „Gillete“.

Ovo je dokaz da razvijene svetske ekonomije poznaju tradiciju porodičnog biznisa. Međutim, i u BiH ima dobrih primera uspešnih porodičnih firmi, poput kompanija „Prevent“, „Violeta“, „Alma Ras“, „Milkos“, „Mlekara Pađeni“, „Lanaco“, „Sector Security“, „Krajina Klas“, „Feal“…