On predlaže da se sa evidencije Zavoda za zapošljavanje RS brišu radnici za koje se utvrdi da rade neprijavljeni.

– Radnici pristaju da rade na crno i dobijaju platu na ruke, odnosno veći iznos nego kada bi bili prijavljeni, a s druge strane preko biroa ostvaruju zdravstvenu zaštitu – kaže Trivić.

On kaže da ovakvi slučajevi predstavljaju nelojalnu konkurenciju poslodavcima koji rade legalno.

– Mi plaćamo zdravstveno osiguranje za te radnike, a to se na kraju zloupotrebljava – kaže Trivić.

On kaže da radnici preko biroa treba da imaju samo osnovni paket zdravstvene zaštite, a oni koji rade da imaju veći paket.

– Tada bi više motivisali radnike da insistiraju da budu zdravstveno osigurani odnosno prijavljeni, a ovako im je isplatnije da rade na crno – kaže Trivić.

U Uniji ističu da prema procjenama 35 odsto zaposlenih u RS nije prijavljeno, a glavni uzrok rada na crno su visoke stope oporezivanja rada.

– Na neto platu od 1.000 KM se plaća 625 KM doprinosa plus četiri KM poreza na solidarnost – kaže Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca RS.

Poslodavci traže da se porezi i doprinosi na plate vrate na nivo od prije ekonomske krize odnosno da se smanje za najmanje 5,8 odsto, dok u Vladi RS odgovaraju da smanjenje ne može biti veće od 1,4 odsto.

Privreda izdržava društvo

Radovan Pazurević direktor fabrike obuće Sanino iz Dervente ističe da stanje u privredi zbog visokih nameta na rad postaje neodrživo.

– Treba imati u vidu da od 80.000 zaposlenih u realnom sektoru živi 250.000 radnika koji rade u uslužnim djelatnostima ili u javnom sektoru – kaže Pazurević.