Radna grupa za izmjene izbornog zakonodavstva BiH usaglasila je da bude podignut unutarstranački cenzus za ulazak u parlamentarne klupe sa pet na 30 odsto na opštim, odnosno na 15 odsto na lokalnim izborima. To će u praksi značiti da će budući kandidati morati više raditi na pridobijanju ličnih glasova, ali će i dalje sliku u parlamentima u dobroj mjeri kreirati stranačke centrale na osnovu rednog broja koji dodijele svojim uzdanicama na kandidatskim listama.

RS ima devet izbornih jedinica iz kojih glasači biraju 83 poslanika. Direktni mandat dobijaju 63 poslanika zahvaljujući glasovima birača, dok se preostalih 20 pozicija popunjava sa kompenzacione liste po stranačkom diktatu i u skladu sa rezultatom političkih partija na izborima.

Od 63 vlasnika direktnog mandata u ovom skupštinskom sazivu manje od 30 odsto glasova osvojilo je 25 tribuna, a prag je preskočilo 38 poslanika. Unutarstranački cenzus od 30 odsto bio bi nedostižan i za neka zvučna poslanička imena najjačih stranaka. Na toj listi su, između ostalih, Srđan Amidžić, Srđan Milović i Ilija Tamindžija iz SNSD-a, Nade Planinčević, Simuna Žakula, Marinko Božović i Miladin Stanić iz SDS-a, a ta stepenica bila je dostižna i za tandem iz PDP-a Branislava Borenovića i Pericu Bundala. Oni bi imali šanse za ulazak u Skupštinu ako bi imali dobru poziciju na listi kandidata, odnosno bolji redni broj. Na primjer, ako u jednoj izbornoj jedinici stranka osvoji dva mandata, a samo jedan od tih kandidata osvoji 30 ili više odsto ličnih glasova, drugi mandat bi pripao onom koji bude imao bolju poziciju na listi, a ne ukupan broj glasova.

U skupštinskim klupama sjede i oni koji su bez problema prebacili granicu ličnih glasova. Na prvom mjestu je Igor Radojičić iz SNSD-a sa osvojenih 48,36 odsto ličnih glasova ili 25.838. Slijede ga tadašnja uzdanica SDS-a, a danas poslanik SDS-K Nenad Stevandić i od srijede takođe bivši član SDS-a Zlatko Maksimović. Na posljednjim izborima bio je i značajan broj kandidata koji su unutar svojih lista zabilježili povjerenje građana veće od 30 odsto, ali nisu mogli da se bore za ulazak u parlament, jer stranka nije prešla cenzus od tri odsto da bi bila parlamentarna.

Član radne grupe za izmjene Izbornog zakona BiH Lazar Prodanović priznaje da je predloženi procenat poprilično visok, ali da predstavlja balans između toga da budu zadržane otvorene i uvođenja zatvorenih listi.

- To će dodatno motivisati kandidate da se bore za glasove birača - rekao je Prodanović.

Stručnjak za izborno zakonodavstvo i bivši član Centralne izborne komisije BiH Vehid Šehić smatra da nije dobar prijedlog o povećanju cenzusa.

- To vodi ka principu zatvorenih lista. Ovako visokim procentom na mala vrata uvode zatvorene liste, jer je veoma teško ostvariti cenzus od 30 odsto - istakao je Šehić navodeći da je evropski standard između sedam i deset odsto.