Po pravilu, vladajuće elite u BiH nalaze se u istoj rečenici sa propalim dogovorima, raskinutim koalicijama, zaustavljenim reformama i sankcijama.

Međutim, ima momenata kada se bez mnogo polemike i lako dogovore, a istraživanje „EuroBlica“ pokazalo je da se to dešava uglavnom u tri slučaja: pod pritiskom međunarodne zajednice, kada se radi o budžetima i privilegijama ili kada građane u BiH treba zadužiti novim kreditima.

Pritisci EU bili su ključni za dva najveća dogovora kojim se lideri hvale - usvajanje Refomske agende i za dogovor Milorada Dodika i Bakira Izetbegovića oko famoznog mehanizma koordinacije, budući da je taj sastanak održan uz prisustvo šefa delegacije EU u BiH Larsa-Gunara Vigemarka. Međutim, i ta priča se vrtela oko para, jer je dogovor bio uslov za kredit MMF.

Politička analitičarka Tanja Topić smatra da ključne političke ličnosti u BiH imaju nekoliko istih najvažnijih osobina: stalna proizvodnja straha na kome vladaju svojim etničkim grupama, politički egoizam, isključivost, nespremnost na razgovor, te ljubav prema novcu.

- Znači, kada im je potreban novac, i kada je preduslov za njega dogovor, oni se dogovore. To je najbitnija komponenta koju oni naravno uokvire pod plašt opšteg dobra – kaže Topićeva.

Kritičar i književnik iz Sarajeva Enver Kazaz tvrdi da su stalne krize u BiH uslov da bi aktuelne partije ostale na vlasti.

- Jedino što vlastodršce zbližava jeste interes koji je u ovom slučaju diktiran ekonomskim stanjem zemlje, odnosno interes koji BiH vodi u dužničko ropstvo. To je njihovo sredstvo vladanja. Oni imaju dva cilja: jedan je lično bogaženje, a drugi je ostati što duže na vlasti. Sredstvo za lično bogaćenje jeste dužničko ropstvo zemlje, koje će biti uspostavljeno budućim generacijama – kaže Kazaz za „EuroBlic“.

Prema rečima konsultanta CCI Ivice Ćavara, pitanja oko kojih postoji konsenzus političara u BiH uopšte nisu u vezi sa reformama u zemlji, kroz koje bi se obezbedio bolji poslovni ambijent za strane investicije i brži razvoj privrede, te brži napredak na evropskom putu.

- Pitanja plata i nekih drugih beneficije su jedna od tema oko kojih se vrlo brzo postigne salasnost. Podsetiću da su 2008. plate državnih parlamentaraca povećane za čak 108 odsto, a da su 2012. godine umanjene za samo 4,5 procenta. Drugo, budžeti na svim nivoima često se donose sa zakašnjenjem, ali kada dođe do određenog pritiska sa strane, pre svega međunarodnih financijskih situacija, vrlo brzo dolazi do potrebne većine. Treće, naši političari vrlo jednostavno i bez bučnih rasprava u javnosti dođu i do podele izbornog plena, odnosno atraktivnih pozicija u ministarstvima, javnim poduzećima, agencijama, direkcijama – kaže Ćavar.

Politički analitičar Pejo Gašparević smatra da se političari mogu dogovoriti „ako ne diraš ono što nekoga žulja“.

- Videli smo prilikom nedavne posete Federike Mogerini da su svi akteri davali izjave koje međusobno nisu svađalačke, a to je zato što je Mogerinijeva pazila da ne dira teme oko kojih bi se političari u BiH konfrontirali. Mislim da nije u pitanju zavrtanje ruku političarima u BiH, jer EU još nema tu diplomatsku ni političku moć kao institucija. Ona se još snalazi u velikim geopolitičkim igrama – kaže Gašparević za „EuroBlic“.

Iduće godine još manje dogovora

Pejo Gašparević upouzorava da iduće godine BiH opet ide na izbore, a to znači da će političari programitrati priče kako bi se dodvorili vlastitoj biračkoj bazi.

- Mogle bi da uslede nova politička reaslojavanja u BiH jer postoje tri biračke baze, tri konstitutivna naroda. Neće se mnogo mariti za bilo šta drugo osim kako sačuvati ili osvojiti vlast. To znači još manje dogovora – prognozira Gašparević.