Iako ima medicinsku dokumentaciju koja pokazuje da je žrtva fizičkog nasilja Darinka nikada nije dobila rešenje Centra za socijalni rad iz Mrkonjić Grada, jer, kako kaže, ona po njima nije žrtva.

- Najlepše bi bilo 2006. godine da smo se razišli, ali ja nisam imala s čime to da pokrenem, a on nije hteo, njemu je tako odgovaralo - kaže Darinka.

Majka je dvoje dece, sina koji je napunio 18 godina i dvanaestogodišnje devojčice koja je sa njom smeštena u Sigurnoj kući već tri i po godine. Sin je odvojen od nje, ali je redovno posećuje.

- U Sigurnu kuću sam došla sama, bez Centra za socijalni rad, bez policije. Prijavljivala sam nasilje policiji, evidentirano je više od 10 puta, oni su me slali u Centar za socijalni rad, a Centar za socijalni rad me vraćao njima - priča Darinka.

Darinka se udala 1996. godine, problemi su počeli nakon 2004. godine, kada je rodila ćerku, jer je dvoje dece značilo više obaveza i trebalo je više novca, a u međuvremenu je suprug podigao veći kredit za izgradnju kuće. Sebe i ćerku stavljala je u drugi plan, jer su uglavnom bile u kući, u želji da muž i sin imaju "nešto malo više".

Od 2006. godine je postalo nesnošljivo, a muž je pokazivao sve manje interesa za decu.

- Decu nije tukao, jednom je samo sina gurnuo nogom. Nikad ga sin nije prihvatio. Bio je malen kada je rekao sestri seko, moraš biti svesna da oca imamo, a tatu nemamo - priča Darinka.

Ispričala je i kako joj je suprug sa članovima svoje porodice govorio da će doći doktorka koja će je poslati na doživotno lečenje, da će joj Centar za socijalni rad oduzeti decu, da nešto nije u redu sa njom i da će ga trpeti dok je živa. Zbog toga je prihvatila posetu nekoj ženi u Kozarac da vidi šta joj je i da smiri situaciju.

- Do Kozarca me izubijao, tukao me, vozeći, u zadnji deo glave i kaže tu nemaš dokaza, a ja sad imam hematom od 22 milimetra, leva noga mi je bila sva plava, gde se i on začudio naveče šta je to. Ja ćutim, plačem, a on kaže Uh da. I na drugoj nozi poneki vrh prsta je ostao. Tad sam dobila batine, ali smo tad imali veliki kredit, malena deca, on radi gde radi, ne smem spomenuti ostaće bez posla i gde smo onda - priča Darinka.

Pretrpela je to u nadi da se ovakve situacije neće ponavljati, jer je i suprug govorio "nećemo se više svađati", ali ubrzo nakon toga sve se vratilo na staro. Darinka smatra da je njenu borbu dodatno otežala činjenica da je njegova porodica uticajna u gradu u kojem su živeli. Pošto je radio kao policajac u Mrkonjić Gradu, sada je pripadnik SIPA, niko nije htio da mu se zamera.

- U Mrkonjić Gradu me niko nije doživeo kao žrtvu porodičnog nasilja - kaže ona.

Jednom prilikom je otišla u Banjaluku i obratila se za pomoć u policijskoj stanici u ovom gradu, a policija iz Mrkonjić Grada prijavila je i nju i supruga za remećenje javnog reda i mira. Kada je taj slučaj stigao na sud, prema rečima Darinke, sudija joj je rekla da se vrati kući pa da ponovo prijavi ako se ponovi ili da će ih oboje kazniti sa po 800 KM.

- Nisam radila, odakle mi 800 KM, morala sam da potpišem taj papir, neko primirje, a sad se drže za to da sam potpisala da nasilja nije bilo - kaže Darinka.

Na pitanje koliko ju je često tukao suprug, Darinka odgovara da nije često i da je najveće batine dobila na putu za Kozarac.

Teške povrede

Nakon što je smeštena u Sigurnu kuću, zatražila je lekarsku pomoć, pa je analizama utvrđeno da ima hematom od 22 milimetara, koji joj nije urođen kao i da joj je povremeno potrebna pratnja.

- Imam neki prekid filma, ali imam i užasne bolove u desnom delu glave - ispričala je Darinka.

Kaže da bi sve lakše podnela da je finansijski samostalna. Na pitanje šta bi poručila ženama koje prolaze kroz ovakvu situaciju, Darinka odgovara da ko živi u gradu možda može nešto i da uradi.

- Ove što su po selima mislim da nemaju šanse ni da dođu. Kako sam došla i do sigurne kuće ne znam, čini mi se da ipak ima dobrih ljudi pa nešto mi uradi, pomogne jedno, neko drugo, jednostavno kao da su me nosali do sigurne kuće. Ko na selu živi niti on ima novca za kartu, nema ništa, ne može da dođe ni do Centra, ali za nasilje mislim da treba prijavi ko god trpi - kaže ona.

Zadovoljna je uslovima u Sigurnoj kući, iako nije očekivala da će toliko ostati. Mislila je da će njena deca dobiti alimentaciju, a da će ona raditi pa da će moći imati najosnovnije, međutim brakorazvodna parnica koju je pokrenula u maju 2014. godine još nije okončana.

- Najbitnije, ćerka mi se opustila, mirno zaspe, ustane, ide u školu, ima drugarice koje su je super prihvatile, snašla se i bolje nego što sam očekivala. Ne znam kako da ona podnese to mi smo imali jedini taj put da izađemo. Sve što se tiče nje super je završeno. U kući mi je sve besplatno, omogućeno mi je da se zaposlim što sam i mogla - kaže Darinka Vulin.