Stres često može da bude parališući i što vas više obuzima, više će promijeniti vaš život. Tjeskoba, anksioznost, napadi panike neke su od posledica hroničnog stresa, zbog kojih se ljudi pod stresom povlače u sebe, izbjegavaju socijalne kontakte i stalno su uznemireni i neraspoloženi.

Promjenama pogleda na svakodnevicu i okolinu, i životnih navika, stres može da se ublaži, ali ako vas obuzme i parališe, najbolje je da potražite pomoć psihoterapeuta. Ipak, ako stres još nije uzeo toliko maha da ometa vaš svakodnevni život, probajte da ga kontrolišete.

1. Dišite duboko

Jedan od najboljih načina da se nosite sa stresom jeste nešto što inače radite - disanje. Ipak, nije riječ o bilo kakvom disanju - dišite iz stomaka.

Ovo je tip disanja u kom vam se stomak izbaci kada udahnete. Vježbajte disanje tako što ćete sporo udisati kroz nos i polako izdisati kroz usta. Ovo možda djeluje suviše jednostavno da bi pomoglo, ali postoji naučno objašnjenje zašto ovo funkcioniše.

Kada smo pod stresom ili uznemireni, naš simpatički nervni sistem (mod za krizne situacije) se aktivira. Ovaj način disanja uključuje naš parasimpatički nervni sistem, i to nas smiruje.

Efekte ovog načina disanja možete poboljšati kombinovanjem sa vizuelizacijom, odnosno zamišljanjem slika koje u vama bude osjećaj sigurnosti i smirenosti.

2. Budite fizički aktivni

Mnogi ljudi misle da moraju da se učlane u teretanu ili prate određeni program, ali to nije neophodno. Dovoljno je i da hodate, penjete se stepenicama ili radite bilo šta što će vas natjerati da se pokrenete malo više nego inače.

Takođe, protiv stresa je odlična i joga, budući da je fokusirana na disanje i psihofizičku aktivnost.

3. Izgradite stav zahvalnosti

Ako radite na tome da budete zahvalni, to vam može pomoći da jasnije vidite pozitivne stvari u vašem životu. Ljudi često imaju običaj da se fokusiraju na negativne, a previde pozitivne stvari.

Pokušajte da vodite dnevnik gdje ćete upisivati stvari na kojima ste zahvalni ili redovno razgovarajte s porodicom i prijateljima o stvarima za koje su oni zahvalni.

4. Slušajte svoje tijelo

Da li stiskate zube, stežete pesnice ili osjećate napetost u ramenima? Ovo su neki od prvih znakova da će vas preplaviti anksioznost ili bijes. Obratite pažnju na ove znake i onda upotrebite neku od tehnika za smirivanje, kao što je duboko disanje.

5. Ako ništa ne pomaže, potražite pomoć

Ako stres, anksioznost i/ili bijes počinju da utiču na vaš život, dobra ideja je da razgovarate s profesionalcem. Jedan od načina da saznate da li stres suviše utiče na vaš život jeste da se zapitate da li vaše ponašanje ne liči na vas.

Da li ste obično bili blagi, a sada imate napade bijesa?

Da li ste uglavnom bili pouzdan zaposleni, a sada izbjegavate posao zbog anksioznosti?

Da li izbjegavate porodicu i prijatelje zbog lošeg raspoloženja?

Ako vam se dešavaju ovakve promjene, najbolje bi bilo da potražite stručnu pomoć.