Jedna takva nesreća desila se prošle godine na banjalučkom Zapadnom tranzitu kada je stradala žena koju je, dok je pretrčavala cestu mimo pešačkog prelaza, udario automobil. Nesrećna žena je nakon završene smene na poslu, žurila na autobus, pa je zbog toga odlučila da pretrči Tranzit, što je za nju bilo kobno. Sličan slučaj dogodio se i na području Tešnja gde je stradao 77-godišnji muškarac koji je poginuo od udara vozila, takođe, prilikom pretrčavanja regionalnog puta, mimo pešačkog prelaza.

Statistički podaci pokazuju da se u prošloj godini na drumovima širom RS dogodila ukupno 8.581 saobraćajna nezgoda u kojima je život izgubila 131 osoba, od kojih su skoro četvrtina bili pešaci. U istom periodu u udesima su teže ili lakše povređene 3.024 osobe, među kojima 330 pešaka.

O nemaru građana, kada je u pitanju njihova bezbednost, dovoljno govore i policijski podaci prema kojima je samo u prošloj godini kažnjeno čak 1.806 nesavesnih pešaka zbog kršenja saobraćajnih propisa, a uglavnom je reč o prelaženju ceste mimo semafora ili pešačkog prelaza, što je u proseku pet osoba dnevno. Policijske analize pokazuju da je od ukupnog broja kažnjenih pešaka, najmanje tri odsto njih izazvalo neku saobraćajnu nezgodu u kojoj je bilo poginulih ili povređenih osoba.

Manje poginulih

Milija Radović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja RS, međutim, ističe da je taj broj daleko veći od zvaničnih statističkih podataka. Dodaje da se pešaci u sudskoj praksi tretiraju kao ranjiva kategorija i obično se pažnja fokusira na vozače, kao krivce, zbog čega su i statistički podaci drugačiji od stvarnih događaja na terenu.

- Policijski podaci pokazuju da u proseku pešaci prouzrokuju 0,6 odsto saobraćajnih nezgoda. Međutim, u praksi je taj broj daleko, daleko veći - smatra Radović.

On napominje da je u prošloj godini došlo do smanjenja broja poginulih osoba u saobraćajnim nezgodama, ali da je potrebno i dalje podizati svest ne samo vozača, već i pešaka o poštivanju saobraćajnih propisa. Radović kaže da smo često svedoci da mnogi pešaci uopšte ne gledaju gde i kako prelaze cestu, ne shvatajući da su i oni učesnici u saobraćaju i da propisi važe i za njih kao i za vozače.

On podseća na neka ranija istraživanja, koja je ova agencija radila na Zapadnom tranzitu u Banjaluci gde su pratili da li pešaci za prelazak preko ceste koriste jednu od tri sagrađene pasarele ili radije pretrčavaju cestu, a koja su pokazala poražavajuće rezultate. Utvrđeno je, kaže Radović, da većina građana najvećeg grada Srpske radije pretrčava cestu nego da koriste pasarele.

- Naše istraživanje je pokazalo da pasarelu koja vodi iz Ulice Slobodana Jovanovića prema naselju Paprikovac, ne koristi 48 odsto pešaka ili u proseku svaki drugi građanin. Nešto bolja situacija utvrđena je kod susedne pasarele u pravcu naselja Rosulje, koju koristi 75 odsto pešaka. Najbolje rezultate smo dobili na pasareli koja vodi iz Ulice Ive Andrića ka Ulici Maksima Gorkog, jer je koristi 91 odsto pešaka. Razlog za to najverovatnije leži u činjenici što je ispod nje duž ostrva koji razdvaja dve saobraćajne trake postavljena ograda, koja sprečava građane da pretrčavaju cestu, pa moraju koristiti pasarelu. Predlagali smo, nakon toga, da se zaštitna ograda postavi duž čitavog Tranzita, da bismo naterali građane da koriste pasarele. Ovo nije popularna metoda, ali ne vidimo drugi način da sprečimo pretrčavanje pešaka preko Tranzita - ističe Radović.

On dalje navodi da su istraživanja, takođe, pokazala da građani kao razlog nekorišćenja pasarela najčešće navode to što im treba više vremena da bi prešli preko nje, nego kada pretrčavaju cestu. Međutim, tvrdi Radović, merenja koja je u sklopu istraživanja izvela agencija, pokazala su da za prelazak preko pasarele treba u proseku minut i 20 sekundi, dok za prolazak ispod nje treba u proseku dvadesetak sekundi.

- U situaciji kada treba da izabere da li da se penje na pasarelu ili da prođe ispod nje, što traži mnogo manje vremena i napora, pešaci se vrlo često odluče upravo za ovu drugu varijantu. Faktički oni zbog jednog minuta vremena rizikuju svoj život, ali i živote drugih osoba. Većini građana izgleda da faktor vlastite bezbednosti često nije primaran - kaže Radović.

Prema njegovim rečima i mnogi roditelji daju loš primer svojoj deci kada je u pitanju saobraćajna kultura, jer se često može videti kako s njima pretrčavaju cestu na nedozvoljenim mestima.

Naš sagovornik ističe da je potrebno još rada da bi se građani naučili saobraćajnoj kulturi, a to je moguće jedino kroz razne edukacije te konstantne policijske akcije.

Kaznama uvesti red

- Mi iz agencije često organizujemo radionice i edukujemo najmlađe o tome kako treba da se ponašaju u saobraćaju. Mnogo radimo na tome kroz predstave, saobraćajne bukvare, edukacije i slično, da bismo naučili decu da se bezbedno kreću u saobraćaju. Edukacija je potrebna od malih nogu, da bi u njihovu svest ušla saobraćajna kultura. Pokušavamo da naučimo decu i da nose fluorescentne bedževe da bi se videli po noći, pogotovo u prigradskim naseljima gde nema trotoara uz cestu. Primera radi, u skandinavskim zemljama je obavezna fluorescentna nalepnica na torbama ili jakni pešaka - kaže Radović.

Neodgovorno ponašanje pešaka, navuklo je i bes vozača u Srpskoj, koji tvrde da građani više uopšte ne gledaju kako, niti gde prelaze cestu. Ogorčeni vozači tvrde da nisu jednom bili u prilici da uleću u suprotnu traku, da bi izbegli nekog pešaka, koji u poslednji momenat istrči ispred vozila.

- Kada dođu do pešačkog prelaza ne gledaju ni levo ni desno, već samo iskoče ispred auta ne hajući uopšte, da li ga mogu izbeći ili ne. Svako jutro idem na posao Zapadnim tranzitom i ne prođe nijedan dan, a da ne vidim bar dve osobe kako pretrčavaju cestu. Vidiš ih samo kako kao kamikaze iskoče ispred autobusa i drugih vozila i naprave opšti haos. Tako je bilo i u centru grada između Gradske uprave i pošte, sve dok policija nije počela svakodnevno da ih kažnjava, pa se nakon toga situacija tamo malo sredila - kaže Banjalučanin Dragan Marijanović.

Milenko Jaćimović, predsednik Udruženja za unapređenje bezbednosti saobraćaja RS, ističe da su neka ranija istraživanja, koja su rađena u RS, pokazala da najviše neodgovornosti u saobraćaju pokazuje starija populacija pešaka, koji smatraju da vozači moraju da se prilagođavaju njima. On ističe da je poslednjih godina zabeležen veći broj nesreća u kojima su stradali pešaci, koji su pretrčavali cestu na udaljenosti od samo nekoliko metara od pasarela ili pešačkih prelaza. On smatra da dodatan problem u saobraćaju stvaraju i pešaci, koji prelaze cestu sa slušalicama u ušima.

- Mi smo još ranije uputili dopis prema Ministarstvu transporta i veza BiH u kojem smo tražili da se zabrani stupanje na kolovoz osobama koje imaju slušalice u ušima, jer imaju oslabljen sluh i moć zapažanja. Znam za slučaj gde su se dva vozila sudarila dok su pokušavali da izbegnu pješaka, koji je imao slušalice na ušima te izleteo na cestu. ^injenica je da su pešaci najugroženija kategorija i kao takvi su najčešći prekršioci saobraćajnih propisa. Ne shvataju da ne treba samo vozači da budu obazrivi u saobraćaju, već da odgovornost leži i na pešaku, kao drugom učesniku. Ta njihova nepažnja se na sreću nije reflektovala na broj stradalih, a razlog za to je što vozači u gradskim sredinama voze smanjenom brzinom i na vreme ih opaze. U suprotnom, bilo bi velikih problema - smatra Jaćimović. Dodaje da pešaci nisu ni svjesni da svojim neodgovornim ponašanjem mogu dovesti u opasnost i sebe i druge.

Jaćimović ističe da su najrizičniji učesnici u saobraćaju pijani pešaci, zbog čega je u novi Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima u RS, uvedena kazna i za takve osobe. Kazna za pijane pešake kreće se između 100 i 300 KM zavisno od prekrašaja, koji osoba tom prilikom napravi. Od ukupnog broja poginulih pjšaka, najviše je onih preko 60 godina zbog čega AMS RS u saradnji sa MUP-om RS, Agencijom za bezbednost saobraćaja RS, Udruženjem penzionera RS i jedinicama lokalne samouprave od utorka pokreću kampanju pod nazivom: "Učinimo starost bezbednom". Cilj kampanje je podizanje svesti kod vozača, ali i pešaka o ovoj najranjivijoj kategoriji građana.

Učesnici kampanje će kroz letke i edukacije dati do znanja vozačima da starije osobe imaju smanjenu pokretljivost i snagu te da se brže umaraju, i da su kao takvi ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju.

Pored ceste ići samo sa prslucima ili baterijama

U Auto-moto savezu RS upozoravaju na to da poseban problem u saobraćaju predstavljaju građani u prigradskim i ruralnim sredinama gde ne postoje trotoari i pešačke staze.

- Analize pokazuju da su najvećem riziku izloženi upravo ti građani, koji žive na područjima gde ne postoje pješačke staze, jer hodaju uz cestu i često ih vozači ne mogu uočiti na vreme. Problem je posebno evidentan noću. Te osobe bi po zakonu trebalo da imaju na sebi fluorescentne prsluke ili baterije, da bi dali do znanja vozačima da se kreću kolovozom. Međutim, naši građani to ne koriste, što takođe dovodi do nesreća - kaže Perica Pećanac, portparol AMS RS.