Slavko Medić, iz Tobuta kod Lopara primjer je da penzionerski dani mogu biti ispunjeni i da se sa malo truda može ostvariti dodatni izvor prihoda. Prije jedanaest godina, nakon penzionisanja, posvetio se ovčarstvu i učetorostručio stado. Selo je skoro pusto, a pašnjaci na sve strane, što je raj za ovce.

- Nekad imam 80, nekad 60. Ispod 60 ovaca ne držim. Opredijelio sam se za pramenku jer je najizdržljivija ovca, ojagnji se na kiši, snijegu. Još držim kravu jednu, malo za sebe svinja imam, nekoliko koza. Ne jedu mnogo sijena, još imaju šta da pasu, a pramenka više voli da pase nego suvu hranu. Dosta pašnjaka je ograđeno pa sam ih nekada ostavljao na paši, ali kako se šakal pojavio uz njih sam i zatvaram ih svako veče - priča Slavko za portal InfoBijeljina.  

Ovce su mu razonoda, a ne obaveza. Iako ima 70 godina potpuno je zdrav, čemu je doprinio i ovaj hobi jer je stalno u pokretu, opušten je, voli životinje, a i prirodu.

- S njima se razgovorim, šta bi drugo radio kad sam u penziji. Slušaju me, otići će gdje god poželim. Počele su da se jagnje, po jedno pretežno, ima i dvojki, prošle godine 6,7 se obliznilo. Podmlađujem redovno stado, svake godine po deset ostavljam. Cijena im je osam do deset maraka po kilogramu žive vage. Veća potražnja bude za praznike. Sve sam rasprodao što sam imao. Traže se i ovce, cijena im je od 4 do 5 maraka to se uglavnom za stelju traži, za daće - pojašnjava ovaj vitalni sedamdesetogodišnjak.

Redovno vakciniše ovce i brine o njihovom zdravlju. U štali površine 96 metara kvadratnih, sa pregrađenim boksovima za jagnjad, ima dovoljno prostora i za proširenje stada, ali u tom slučaju morao bi da obezbijedi i mnogo više hrane za zimu, što je u njegovim godinama, kaže, teško.

- Ljeti mogu držati i 300 komada, ali za zimu je teško prikupiti hranu, a ne može se naći ni radnik koji bi mi pomogao. Pramenke nisu zahtjevne ni što se tiče ishrane, jedu žito i sijeno. Koncentrate ne dajem, to znaju i kupci pa sve prodam na kućnom pragu - priča Slavko za InfoBijeljinu.

Koristi podsticaje koji mu dobro dođu da plati košenje trave i druge poslove koje ne može obaviti sam. Ovčarstvo je, kaže, najisplativija grana stočarstva jer ovce najmanje potroše hrane. Zimi kada nema snijega pasu, pa se uštedi i na sijenu. Jagnjad koja se ojagnje do polovine januara stasaće do prvog maja i imaće po 30-ak kilograma. Očekuje minimalno 60-oro, ali biće ih, kaže, sigurno više jer neke ovce ojagnje i po dvoje.