Reč je o poluostrvu, iako je zapravo ostrvo. I to ono na kojem su nastali neki od najpoznatijih grčkih mitova, ali i kapitel za stubove koji i danas krasi lepa zdanja. Herakle je ovde morao da obavi čak četiri teška zadatka, na Peloponezu je doneta odluka da treba krenuti na Troju, ali je i oslobođen prvi grčki grad od turskog ropstva...

Do Peloponeza se najlakše stiže iz Atine (udaljen je 80 kilometara), putem ka Lutrakiju, pa preko Korintskog kanala. Kanal je izgrađen 1893. godine, ručno, lopatama. Građen je jedanaest godina, jer je kompanija koja je započela posao bankrotirala. Mnogi grčki vladari su razmišljali kako da izbegnu obilaznicu oko Peloponeza, a prve konkretne radove je planirao još rimski car Julije Cezar. Kaligula je, zaista, i angažovao egipatske arhitekte koji su ga ubedili da odustane, jer je nivo vode u Korintskom zalivu viši od Saronskog, pa bi moglo da dođe do poplave...

Kanal je izgrađen čim se Grčka oslobodila otomanske vlasti. Otvaranju su pristutvovali kralj Jorgos, kao i Franc Jozef. Godišnje kroz kanal prođe 12.500 brodova (34 dnevno), a u planu je da se prokopa novi, širi, kako bi i tankeri mogli da prođu. Kanal je dugačak šest kilometara i širok 21 metar, a sa vrha se organizuju bandži-skokovi. 

Mikena

Peloponez ima lepu obalu, plodne doline i visoke planine. Poluostrvo čine četiri manja poluostrva: Mesenija, Mani, Epidaurus i Argolida.

Najzagonetnije arheološko nalazište Grčke udaljeno je samo 30 kilometara od grada Korinta. Mikena je poznata kao palata legendarnog kralja Agamemnona koji je poveo Grke u Trojanski rat. Homer je Mikenu opisao kao vladajući grad saveza prinčevskih zemalja, a dominaciju moćne Mikene potvrdili su bogati pronalasci prilikom iskopavanja. Zanimljivo je, međutim, da kraljevski grob i zlatna maska koje je otkrio arheolog Hajnrih Šliman, nisu pripadali Agamemnonu. Naime, arheolog je bio sklon da sve artefakte koje pronađe stavi u jedan grob i time pomeša nekoliko epoha.

Najzanimljivija je glavna Lavlja kapija, ali i kupolasta Atrejeva riznica čiji otvor iznad vrata i danas zbunjuje turiste. Iz Mikene se pruža zagonetan pogled na ahajskog ratnika koji je stvorila sama priroda. Naime, kada se pogledaju susedne planine zaista se vidi silueta vojnika.

Epidaurus

Najzanimljivije arheološko nalazište Argolide je svetski poznati amfiteatar sa savršenom akustikom, čija tajna do danas nije otkrivena. „Nulta“ tačka se nalazi u sredini pozornice, obeležena je belim okruglim kamenom, iz koje se do poslednjeg sedišta u poslednjem redu čuje najtiši šapat. Polikleitos mlađi je, definitivno, odlično obavio posao. Naučnici pokušavaju da otkriju tajnu akustike, a jedno od mogućeg rešenja je to što su sedišta u obliku ušne školjke.

Amfiteatar je izgrađen u 4. veku pre naše ere i primao je 15.000 ljudi, a danas koristi za festival antičke drame, pozorišne predstave, klasična dela Aristofana, Sofokla, ali i Šekspira. Grčki amfiteatar se od rimskog razlikuje po obliku pozornice. Grčki je okrugli, a rimski polukružni. 

U starom Epidaurusu je rođen čuveni Eskulap (Asklepije) koji je bio Apolonov sin, a postao je bog lekara i lekarske veštine. Eskulap je izučio lekarsku veštinu, lečio je bolesne i pronašao lekove za mnoge bolesti koji i danas pomažu. Recimo, kao lek za bol u stomaku je čaj od nane. Eskulap je izlečio toliko ljudi da su zahvalni pacijenti pomagali da se podigne smeštaj za buduće pacijente. Lečilište je imalo 160 gostinjskih soba, a u okolini su postojali i mineralni izvori.

Nedaleko od Epidaurusa nalazi se Nafpliona, prelep gradić na obali Argolidskog zaliva sa 17.000 stanovnika i lukom koja je bila svedok brojnih ratova. 

Ostaci stare Sparte

Nafplio postoji tri milenijuma, a na uzvišenju se nalazio hram Posejdonu koji je štitio grad. U vreme Vizantije ovde je živeo Leon Zguros, zet vizantijskog cara. Mistra u srcu Peloponeza je, uostalom, bila poslednje vizantijsko utočište. Nalazi se šest kilometara od Sparte, a na mestu prestonice srednjovekovne Moreje i danas se nalazi najbolje očuvana tvrđava Grčke koja je pod zaštitom UNESKO. U Mistri je krunisan poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš. Čuveni bedem heksamilion (izgrađen 480. godine pre naše ere pred invaziju persijskog cara Kserksa) čuvao je oazu hrišćanstva sve do 1446. godine. Mistra je 1821. godine prva oslobođena od turske vlasti, što je još jedna potvrda hrabrosti potomaka Spartanaca. 

Bitka kod Termopila 

Najveće iznenađenje za turiste je činjenica da se Sparta nije nalazila na obali. Sparta je prestonica Lakonije, čiji su stanovnici oduvek bili hrabri i vredni, ali ne preterano zaljubljeni u more. Naime, Spartanci su podigli bedem heksamilion kako bi se zaštitili od Persijanaca, ali je još Herodot upozoravao da nikakav zid nema smisla bez jake mornarice.

Zanimljivo je i da je istoričar Tukidid predvideo pre 2.500 godina da će u budućnosti od Sparte ostati malo šta što će podsećati na njenu nekadašnju veličinu. Grad koji je nekada bio centar Peloponeske lige i dom najvećih ratnika antičkog sveta, skoro da je nestao. Postoji lokalni muzej u kojem se čuva arhajska skulptura čuvenog Leonide, heroja bitke kod Termopila. Moderna Sparta je izuzetno lep grad.