Ilegalno se trguje na različitim internetskim stranicama na oglasnicima, kao i na društvenim mrežama. Upravo na društvenim mrežama postoji već broj grupa namijenjenih za trgovinu. Komunikacija preko njih je učinkovita, a učesnici komunikacije su u mogućnosti zaštititi identitet. To se najčešće čini stvaranjem zatvorenih grupa.

 

Proizvodi se najčešće isporučuju u malim količinama kako se ne bi privlačila pažnja. Nezakonita trgovina na internetu je imala zamah i prije pandemije korona virusa. Pandemija ju je dodatno podstakla, a sve ukazuje na to da bi je moglo biti još više.

 

Koliki je obim ilegalne trgovine duvanom i duvanskim proizvodima pokazuju i podaci iz Kliksove ankete u martu ove godine, a koja se odnosi na najpopularniju društvenu mrežu u Bosni i Hercegovini – Fejsbuk.

 

Prema ovoj anketi, u kojoj je učestvovalo više od 800 čitalaca Kliksa, njih 375 ili 45 odsto je istaklo da na Fejsbuku ima najviše ponuda za trgovinu navedenim proizvodima. Više od 250 posjetilaca ili 30 odsto je istaklo da su ponude najviše prisutne na skoro svakoj veb stranici, dok je više od 200 ili 25 odsto istaklo da su ponude najviše prisutne na raznim internetskim oglasima. Nije rijetkost da se ilegalna trgovina i reklamira.

Na evropskim granicama zaplijeni se 56 posto falsifikovanih proizvoda koji su bili predmet trgovine na internetu.

 

Izdvojeni podaci posljedica su i toga što je u Bosni i Hercegovini onlajn trgovina poprilično neuređena oblast.

 

Podaci asocijacije za online trgovinu

Pitanjima internetske trgovine bave se i u eCommerce Asocijaciji u Bosni i Hercegovini koju su osnovali stručnjaci iz oblasti bankarstva, platnih sistema, prava, logistike i dostavnih kompanija. Tržište poboljšavaju edukacijama i mentorstvom – konkretnom podrškom onima koji žele učestvovati u onlajn trgovini u Bosni i Hercegovini.

 

Podaci ove asocijacije pokazuju da je vrijednost trgovinskog prometa na internetu prošle godine porasla za čak 31 posto te da je rast transakcija preko interneta iznosio nevjerovatnih 370 odsto.

 

– Online trgovine, koje prodaju preko interneta, nisu registrovane kao pravna lica te ne izdaju fiskalne račune za prodate proizvode ili artikle. Smatraju se kao onim koje rade van zakonskog okvira. Trenutno ne postoje tačni podaci o broju online trgovina ovog tipa, s obzirom na to da se otvaraju bez bilo kakve registracije i iz plaćanje pouzećem te nije moguće pratiti njihove finansijske promete niti poslovanje – naglasili su.

 

Napomenuli su da su legalni internetski prodavači registrovani kao pravna lica, da u bankama imaju otvorene račune te da omogućuju kartično plaćanje preko webshopa. Zakonom su obavezani da prilikom svake prodaje moraju izdati fiskalni račun.

 

– Onlajn trgovine, koje strane banke, globalni platni sistemi i platni provajderi nisu provjerili te samim tim nisu registrovane kao online trgovine, u najvećem broju slučajeva ne izdaju fiskalne račune. Sve veće i ozbiljnije platforme za online trgovinu posluju po zakonu i imaju validne sigurnosne norme te omogućuju transparentne metode plaćanja – dodaju.

 

U eCommerce Asocijaciji su potvrdili da su upravo društvene mreže najčešće sredstvo nezakonite prodaje.

 

– Često se ilegalna prodaja dešava na društvenim mrežama na kojima se nude proizvodi sumnjivog kvaliteta i nepoznatog porijekla. Potrošači, koji kupuju na internetu, svoja prava mogu ostvariti samo ako transakcije obavljaju u legalnim tokovima. O tome kako se zaštititi i kako sigurno kupovati, tim iz eCommerce Asocijacije u Bosni i Hercegovini je ponudio nekoliko savjeta na svojoj platformi – ukazali su.

 

Osvrnuli su i na pitanje regulacije, tj. suzbijanje ilegalne trgovine na internetu.

 

– Zbog nedostatka odgovarajuće legislative, kojom bi se specificirala online trgovina i poslovanje u Bosni i Hercegovini, ne postoji subjekt koji bi spriječio ovaj oblik ilegalne trgovine – potcrtali su.

 

Na ovogodišnjem Jahorina ekonomskom forumu je takođe diskutovano o ovom problemu te su institucije pozvane da se više pozabave njime. Tom prilikom je ukazano i na to da kontinuiranim rastom akciza, kao indirektnih poreza, raste i siva ekonomija, a poseban akcenat je stavljen na rastući problem u Evropi, a to je trend prodaje cigara i rezanog duvana kroz kućnu dostavu. Kao odgovor na otvaranje ove važne teme, iz Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) najavili su intenzivnije kontrole poreskih obveznika koji koriste usluge brzih pošta.