Hugo Bos

Modni dizajner je bio član Nacističke partije, u koju je ušao dve godine pre nego što je Hitler došao na vlast. Kreirao je uniforme za SS odrede i Hitlerjugend (nacistička mladež), a šili su ih logoraši u zloglasnim koncentracionim kampovima. Kompanija, koja je danas jedan od velikih svetskih brendova, izdala je formalno izvinjenje 2011. i finansirala knjigu o njihovim vezama sa nacistima.

Ford

Maks Volas, novinar koji je istraživao Holokaust, napisao je u svojoj knjizi da nije samo Henri Ford pao pod uticaj nacista, već bi i njegov najstariji sin Edsel bio optužen za saradnju s neprijateljem, da nije preminuo 1943. Hitler nije skrivao svoje divljenje za Henrija Forda i to je i ovekovečio u knjizi "Majn kampf", a Fordov portret je držao u svojoj kancelariji.

Mercedes, Folksvagen i Audi

Vlasnik "Mercedesa" "Dajmler", priznao je još 1986. da je za njih radilo 40.000 prinudnih radnika u groznim uslovima tokom Drugog svetskog rata. U "Folksvagenovoj" frabici u Volfsburgu je radilo 12.000 zarobljenika, a današnji Audi, nekadašnji Auto Union, koristio je 20.000 zarobljenika iz koncentracionih logora u svojim fabrikama.

BMV

Tek 2011. porodica Kvant, vlasnici BMV-a, priznali su da su otimali jevrejske firme u Nemačkoj, koristili radnu snagu iz logora i poslovali sa najvišim ešalonima nacističke vlade. Glava porodice Gunter Kvant postao je član Nacističke partije 1933. godine, a njegova bivša supruga Magda Ritšel udala se za Jozefa Gebelsa, i zajedno su izvršili samoubistvo, nakon što je otrovala šestoro svoje dece u Hitlerovom bunkeru 1945. U Kvantovim fabrikama oružja nekoliko neposlušnih radnika je pogubljeno, a u svojoj kući za odmor je upošljavao robove iz Ukrajine.

Šanel i Luj Viton

Autor knjige "Spavati s neprijateljem: Tajni rat Koko Šanel" tvrdi da je ona bila anti-semita, homofob, i da je aktivno sarađivala s nacistima tokom okupacije Pariza. Takođe, knjiga "Luj Viton: Francuska saga" otkriva da je ova modna kuća imala jake veze sa Višijevskim režimom, i proizvodili su dobra koja glorifikuju maršala Filipa Petena. Najstariji sin Luja Vitona, Anri, navodno je bio čest gost kafea koji je držao Gestapo.

Bajer

Farmaceutska kuća je proizvodila otrovni gas "Ciklon B", koji su nacisti koristili za masovna ubistva Jevreja u koncentracionim logorima. Koristili su 83.000 logoraša za prisilan rad samo tokom 1944.

Kodak

Kompanija najpoznatija po fotografskoj opremi nekada je proizvodila vojnu opremu, okidače i detonatore, i u vreme Drugog svetskog rata poslovali su sa nacističkom Nemačkom, čak i dugo nakon što su SAD ušle u rat. Kasnije su zbog korišćenja prinudnih radnika upatili 500.000 dolara u fond za žrtve prinudnog rada u nacističkoj Nemačkoj.

Simens

Još 1946. Herman fon Simens priznao je da su u fabrikama koristili zarobljenike za prinudni rad, međutim nikada nije optužen zbog toga. Izazvali su buru kada su u SAD pokušali da registruju ime "ciklon" (naziv usisivača), koji je podsetio mnoge na "ciklon B", zloglasni gas kojim su ubijani Jevreji u gasnim komorama.