Fosili su otkriveni nakon otapanja stalnog sloja snega i sadrže stromatolite, za koje istraživači smatraju da su nastali gomilanjem slojeva mikroorganizama. 

Fosili su 220 miliona stariji od prethodnih pronađenih i važe za najstarije na svetu. 

Istraživači kažu da ’sofisticiranost’ mikroba ukazuje na to da je život na Zemlji postojao i pre više od četiri milijarde godina. 

Doktorka Ebigejl Olvud, Nasin stručnjak, kaže da ovo otkriće povećava šansu za postojanjem života na Marsu i još negde u svemiru. 

Istraživači u Britaniji i Australiji smatraju da su se stromatoliti pojavili u plitkoj morskoj sredini, kao što je današnja Isua u severozapadnom Grenlandu. 

“U skladu sa genetskim molekularnim satom, poreklo života bismo mogli da svrstamo u hadski geološki period, pre četiri milijarde godina. Veruje se da se Zemlja formirala pre 4,6 milijardi godina“, dodaju istraživači. 

Oni takođe ističu da otkriće ukazuje da je tada klima bila ujednačena uprkos slabom dopiranju sunčevih zraka i dodaju da je razlog tome to što je u atmosferi bilo više ugljen-dioksida i/ili metana. 

Doktorka Olvud kaže da bi dokazi mogli da budu značajni za one koji se bave otkrivanjem života van Zemlje. 

Pronađeno kamenje sadrži znake aktivnosti, kao što su oznake drevnih grebena i gomile fragmenata kamenja koji su deponovani tokom drevnih oluja. 

Olvudova upozorava da strukture slične stromatolitima mogu da se formiraju i bez živih organizama i dodaje da je bilo teško utvrditi znake postojanja života sa nekoliko pronađenih fosila. 

“Otkriće će bez sumnje probuditi kontroverze i spekulacije. Nije bilo organskih ili ćelijskih ostataka, ali je bilo prilično verodostojnih obeležja mikrobioloških aktivnosti. Zemlja je pre 3,7 milijardi godina bila stalna meta asteroida i u periodu formiranja. Ako je život u takvim uslovima mogao da se pojavi i ostavi dokaze postojanja čak i na malom kamenu koji je opstao sve ovo vreme, onda Mars izgleda kao potencijalno stanište za drevne žive organizme“, zaključuje doktorka Olvud.