Slaviša Lekić, autor serijala "Pad haških begunaca", za koji prava na prikazivanje u Srbiji ima TV Prva, govorio je za "Nedeljnik" o saznanjima do kojih su on i ekipa autora došli tokom istraživanja i razgovora sa najvažnijim akterima "potrage za haškim beguncima".

- Mnoge situacije opisuju ono što je nekada čelni čovek Vojnoobaveštajne službe, general Aleksandar Dimitrijević, govorio: "Mnogi su zabušavali, odnosno radili tako da rezultata ne bude". Zato ekskluzivnost ovom serijalu daje prikupljanje obilja relevantnog materijala, dokumenata, informacija i iskaza koji gledaocima otkrivaju političku pozadinu (ne)saradnje sa Hagom, ali i mehanizme koji vladaju na političkoj sceni ne samo u ovim situacijama. Građani svoje stavove formiraju na osnovu onih informacija koje im se plasiraju, a te informacije veoma često nisu potpune ili su sasvim lažne. Onda se političari pozivaju na "javno mnjenje", a zapravo kreiraju situaciju na koju javno mnjenje samo reaguje - govori Slaviša Lekić.

Moglo i ranije

Danas se veruje da je postojalo bar nekoliko situacija u kojima je Ratko Mladić mogao biti uhapšen mnogo pre nego što se to desilo. I da razlog neuspeha nije bila neka pretorijanska garda koja ga je navodno štitila, već opstrukcije unutar samog državnog aparata. Spektakularne akcije i u Srbiji, ali i u BiH gde su ih izvodile i snage SFOR-a, često su bile samo predstava za narod.

- Stojan Župljanin nije odustajao od svog izmišljenog alter-ega ni u sudu, pa je morala da se radi DNK analiza koja je potvrdila njegov identitet. A holivudska transformacija Radovana Karadžića i dvostruki život koji je vodio kao dr Dragan David Dabić, videli smo, uveliko je prevazišao ono što su smislili holivudski scenaristi u filmu sa Ričardom Girom - kaže Lekić.

Karla del Ponte je u svom svedočenju iznela uverenje da CIA nije htela da uhapsi Karadžića. "Da je CIA uradila nešto od svega onoga što može da uradi kada se zaista angažuje, Karadžić bi sigurno bio uhapšen mnogo ranije", rekla je ona.

- Poznato je da se izjava Karle del Ponte u UN o "igri mačke i miša" odnosila na ponašanje predstavnika domaće, ali i međunarodne politike. O neuspešnim akcijama potrage za Karadžićem i Mladićem mnogo puta je vodila razgovore i sa čelnim ljudima Amerike, Nemačke, Francuske i predstavnicima njihovih službi. Njen tadašnji politički savetnik Žan-Danile Ruh potvrđuje da je recimo, u jednom trenutku upravo po nalogu CIA prestalo čak i nadgledanje Karadžićeve porodice. Da ironija bude veća, CIA je lopticu odgovornosti za to prebacila na Hag - priča Lekić.

Uloga Koštunice

Savetnik Ruh je ispričao i da se, tek posle oštre intervencije iz Haga, američka administracija izvinila zbog ogromnog gafa. Nazvali su to "greškom u komunikaciji", a Karadžiću se u tom periodu izgubio svaki trag. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić danas smatra da je akcija hapšenja jataka Ratka Mladića (pre svih Jove Đoge i Stanka Ristića) bila namerna greška. Sličnu stvar su rekli i u tužilaštvu. Rasim Ljajić je dodao da je tadašnji direktor BIA, Rade Bulatović, uvek govorio da je morao to da uradi da bi smanjio pritisak na zemlju i da bi to bio dokaz da mi želimo saradnju sa Tribunalom.

- Interesantno je da tu tezu potvrđuju i predstavnici tribunala, a sama Karla del Ponte kaže da veruje da je Bulatović tada znao gde se nalazi Mladić, ali da nije mogao da ga uhapsi jer nije imao saglasnost Vlade Srbije na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica. U to vreme, Tadić kao predsednik države, kako kaže, nije imao mnoge operativne podatke za koje danas veruje da ih je BIA imala. Jedan od njih je bio i taj da se Mladić jedno vreme krio u Sremskoj Mitrovici. Kada je posle izbora 2008. godine došao u poziciju da formira svoju vladu, Tadić je obezbedio kontrolu nad radom službi kojima je jasno stavljeno do znanja da je hapšenje begunaca ovog puta stvarni cilj. Postavljanjem Mikija Rakića za koordinatora rada službi uveo je red u taj segment, izborom Saše Vukadinovića za direktora BIA, a pre svega političkom odlukom, taj posao hapšenja begunaca je postao samo pitanje vremena - kaže Lekić.

(Kompletan tekst pročitajte u novom broju "Nedeljnika")

Zamke - Župljanin imao ljubavnice u svakom gradu?

Jedan od razloga neuspešnosti nekih od mnogobrojnih akcija potrage za haškim optuženicima često je bio nekontrolisani odliv informacija. Takav slučaj bio je i pokušaj hapšenja Stojana Župljanina. Pouzdana dojava govorila je da se Župljanin, jedan sa liste optuženih za najteže ratne zločine, krije u nekom stanu u Nišu. Akciju je vodila BIA, ali u momentu upada u stan u njemu više nije bilo nikoga.

- Videlo se da je lice izašlo neposredno pred upad - tvrdi Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, dok njegov zamenik, Dragoljub Stanković, otkriva i informaciju više:

- Vi imate džezvu unutra, u kojoj ključa voda... ostavio je sve moguće - dokumenta, svoj dnevnik i lične stvari i zbrisao - kaže Stanković.

- Čitav tim novinara radio je na prikupljanju dokumentacije i istraživanju materijala više od godinu dana. Rezultat je obilje značajnih podataka, ali i niz pikanterija, a "faktor žene", mnogim beguncima je došao glave - priča Lekić.

Policija ih je koristila kao tzv. "medene zamke". Stojan Župljanin je prema svedočenju sagovornika serijala ljubavnicu imao u svakom gradu u kojem se skrivao. Jedna od njih je čak godinu i po pre njegovog hapšenja otkrila službama bezbednosti RS podatke o šiframa iz dnevnika koje su otkrivale Župljaninova kretanja. Mnogo šokantnije je saznanje da su kolege iz Srpske te podatke podelile sa srpskom BIA, ali da ona to tada nije iskoristila.