Rezultati istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerzoteta u Pitsburgu upućuju na to da su izgledi da se osobe koje dnevno na nekoj od društvenih mreža provedu dva sata osećaju društveno izolovano, dvostruko veći nego kod ostalih.

Naučnici iz Pitsburga studiju su sproveli na 1.787 odraslih osoba u dobi od 19 do 32 godine. Ispitanici su morali da odgovore na pitanja o korišćenju 11 najpopularnijih društvenih mreža i medija - Facebook-a, YouTube-a, Twitter-a, Google Plus-a, Instagram-a, Snapchat-a, Reddit-a, Tumblr-a, Pinterest-a, Vine-a i LinkedIn-a.

Ustanovljeno je da su se osobe koje su više od 58 puta nedeljno posećivale društvene mreže osećale tri puta usamljenije od onih koji su na pomenutim mrežama bili manje od devet puta nedeljno.

Sindrom straha od propuštanja

Ukazuje se na to da društveni mediji doprinose povećanju broja osoba koje "boluju" od takozvanog sindroma straha od propuštanja (FOMO, Fear of missing out), ali ova studija pokazuje da je problem mnogo kompleksniji.

FOMO sindrom je postao vrlo izražen poslednjih nekoliko godina, a reč je o razdoblju tokom kojeg su upravo društvene mreže dobile na značaju u ljudskoj komunikaciji pa postale veoma popularne.

Strah od propuštanja informacija može se definisati kao tip socijalne anksioznosti, odnosno kompulsivna zabrinutost da se propušta prilika za ostvarenje novog iskustva, nove socijalne interakcije, različitih profesionalnih i društvenih dobiti.

Osobe kod kojih je ovo stanje izraženo smatraju da dok nisu na društvenim mrežama mogu mnogo toga propustiti, poput različitih novosti o svojim prijateljima (što rade, gde su, s kim su...), kao i poslovne te profesionalne prilike. Da bi uvek bili u toku, neprestano proveravaju svoje mobilne telefone, društvene mreže, sajtove i internet stranice.

Naučnici kažu da nije u potpunosti jasno jesu li društvene mreže uzrok usamljenosti ili je reč o tome da usamljene osobe provode više vremena na njima.

"Još ne možemo kazati šta je bilo prvo - korišćenje društvenih medija i mreža ili društvena izolacija", kaže koautorka studije Elizabet Miler, profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu.

Oni koji su se od početka osećali usamljenije okrenuli su se mrežama?

"Moguće je da su se mladi ljudi koji su se od početka osećali društveno izolivanima okrenuli društvenim medijima. S druge strane, međutim, njihovo češće korišćenje društvenih mreža moglo je rezultirati osećajem izolovanosti u odnosu na stvaran svet", kaže Miler.

Naučnici podsećaju na to da studija samo potvrđuje ono što se od ranije pretpostavljalo: što duže mlada osoba koristi društvene mreže, ima manje vremena za stvaran društveni život izvan onog virtuelnog.

Upozoravaju i na to da je broj samoubistava i psihičkih oboljenja kod mladih ljudi i studenata u porastu, i da se u istraživanjima o toj pojavi sve češće razmatra i uloga društvenih mreža.

"Po prirodi smo društvena bića, ali čini se da nas moderni životni trendovi razdvajaju umesto da nas zbližuju", smatra profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu Brajan Primak.