Živković je bio optužen za silovanje i ubistvo, a Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu smatra da nema dokaza da je izvršio krivično delo za koje se tereti i ističe da ga saslušani svedoci nisu prepoznali kao izvršioca.

Na ovu presudu Tužilaštvo za ratne zločine ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Živkovićev branilac Dragan Palibrk rekao je Tanjugu da je odbrana zadovoljna presudom, koja je, kako je naglasio, bazirana jedino i isključivo na zakonu i činjenicama i dokazima koji su izvedeni tokom istrage i glavnog pretresa.

"Smatram da je prvostepeni sud pokazao veliku hrabrost, profesionalni dignitet i poštovanje zakona kad je doneo ovakvu presudu. Već decenijama unazad po inerciji se donose osuđujuće presude kad bi neki Srbin bio optužen da je izvršio ratni zločin, dok nije takva praksa i sa pripadnicima ostalih naroda u regionu", rekao je Palibrk.

Upravo zato, kako je dodao advokat, ova presuda predstavlja jedan pozitivan signal da će se i ubuduće ljudi osuđivati po tome da li ima dokaza da su izvršili određeno delo ili ne, a ne po tome koje su nacionalnosti.

U tom slučaju su ranije trojica pripadnika doborovoljacke jedinice u sastavu Vojske Srpske Republike BiH pravosnažno osuđena, a Živkoviću je naknadno suđeno.

Za zločine u Bijeljini pravosnažno je osuđen Dragan Jović na 20 godina zatvora, Alen Ristić na 10, a Zoran Đurđević na 13 godina zatvora.

Tužilaštvo za ratne zločine tereti Živkovića i ostale osuđene da su 14. juna 1992. godine u Bijeljini opljačkali bošnjačku porodicu, više puta naizmenično silovali dve žene, od kojih se jedna par dana ranije porodila.

Optuženi Jović zatim je ubio civila pucajući mu u usta, a dve žene su iz kuće, gole i bose, poveli kroz grad.

Opljačkali su potom kuću žene invalida, a njenim vozilom marke "jugo 55" su se udaljili sa lica mesta.

Po izlasku iz grada, na putu ka Brčkom, u mestu Ljeljenča, zaustavili su vozilo, ispred vozila naizmenično silovali žene i nad njima vršili protivprirodni blud, a onda su ih, gole i bose, ostavili na putu i udaljili se sa lica mesta.

Ovaj slučaj, poznat kao "Bijeljina", BiH je ustupila Srbiji na osnovu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Pretkrivični postupak je prethodno vođen pred Osnovnim sudom u Bijeljini.