U presudi koja je u posjedu “Glasa Srpske” navodi se da je apelantu Vaskrsiji Vujinoviću prekršeno pravo na pravično suđenje, jer je vanparnični postupak koji je Vujinović vodio u vezi sa eksproprijacijom njegovih nekretnina u Banjaluci trajao 21 godinu i deset mjeseci. Međutim, mnogo tragičnija od toga što je sudski proces trajao toliko dugo svakako je činjenica da je Vaskrsija Vujinović prošle godine preminuo i nije dočekao završetak maratonskog procesa koji je vodio pred sudovima.

Banjalučki advokat Ruža Blagojević, koja je u ovom postupku zastupala Vujinovića, kaže da ovo nije jedinstven slučaj da sudski proces traje tako dugo, objašnjavajući da je proces trajao skoro punih 27 godina.

- Ovaj proces je započet pred Osnovnim sudom u Banjaluci u maju 1993. godine, ali za Ustavni sud BiH taj proces je započeo 14. decembra 1995. godine, kada je ratifikovan Dejtonski mirovni sporazum i kada je Ustavni sud počeo sa radom, a okončan u novembru 2017. godine, kada je Vrhovni sud RS donio posljednju presudu. U suštini, proces je trajao od maja 1993. do 11. marta ove godine, kada je Ustavni sud BiH utvrdio da je prekršeno pravo na pravično suđenje - objašnjava Blagojevićeva.

Ona kaže da ima još slučajeva, prije svega kada je riječ o vanparničnim postupcima, koji traju više od dvije decenije.

- Krivični i parnični postupci traju kraće, ali u vanparničnim postupcima presude i dalje u nedogled “šetaju” od osnovnih do Vrhovnog suda RS, zbog čega postupci traju i više od dvije decenije - kaže Blagojevićeva.

Banjalučki advokat Aleksandar Jokić kaže da je suđenje u razumnom roku dugogodišnja boljka našeg pravosuđa, ističući da su to pokazali brojni slučajevi, ali i sama promjena sudske prakse kod utvrđivanja šta je to razuman rok.

- Tokom godina, ovaj razuman rok je povećavan u zavisnosti od vrste predmeta. Zbog toga smo pozdravili ideju donošenja propisa koji ovu oblast uređuje, odnosno Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je u nacrtu već usvojila Narodna skupština RS. Međutim, lično smatram da problem nije u propisu, nego u kapacitetu sudova. Dokle god sudovi ne budu mogli da objektivno riješe sve predmete koji im pristižu u razumnom roku, svaki zakon u ovom problemu će biti spisak lijepih želja koje realnost neće podržati. Ideja zakona je dobra, ali plašim se da problem nije jednodimenzionalan i da ga jedan propis neće riješiti - kaže Jokić.

Obeštećenje od 300 do 20.000 KM

Nacrt zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđa novčano obeštećenje za stranke u postupku kojima je narušeno pravo.

- Novčano obeštećenje određuje se u iznosu od 300 KM do 3.000 KM po predmetu. U posebnim slučajevima kada je više lica oštećeno u sudskom postupku u kojem je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, naknada štete može iznositi do 20.000 KM po predmetu - stoji u zakonu.