Na sahrani brata Slobodana Miloševića, arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, služio je opelo. Tada je rekao da se o Slobodana Miloševića mnogo ogrešio i izvinio se pred brojnim ukopnicima.

"Mene je Slobodan zvao iz Haga da svedočim. Nisam otišao. Tako mi je tada u crkvi savetovano. Pogrešio sam što nisam otišao, mada mi je srce govorilo da treba da odem. Vreme pokazuje i tek će da pokaže da se on, na svoj način, iskreno borio za srpski narod. E, drugo je pitanje da je pristao na ponude i učinio ustupke, ko zna kako bi bilo. Ali njegovo ime će u knjizi večnih biti upisano neizbrisivim slovima. Njemu su sudili oni kojima je trebalo da se sudi. Nisu mu presudili, nevin se preselio u Carstvo nebesko. Božiji sud na kraju sve rešava. U imenu Božijem je i sud i pravda", kaže mitropolit zaVečernje novosti, koji dodaje da je ipak posetio Miloševića u Hagu, ali da je tom prilikom samo ćutao.

Do sada je ostalo nepoznato i da se svojevremeno uputio do, od svih izolovane, Jovanke Broz.

"Jovanka Budisavljević Broz zaista jeste bila u nekoj vrsti kazamata. Posetio sam je u takvim okolnostima, na njenu molbu, a poziv mi je preneo naš zajednički prijatelj Milan Šarac. Bilo je to godinu dana, možda i manje, pre njene smrti. Dugo smo o svemu, otvoreno, Jovanka i ja razgovarali. 

Pričala mi je kako je otišla u partizane, kao i mnoge srpske devojke iz Like, bežeći od ustaša. Ispričala mi je da su koreni njene porodice Budisavljević iz Metohije, da je porodica u Lici imala 17 sveštenika. Dugo smo pričali... Žao mi je, kada je bila sahrana, bio sam na putu, a došao bih da je ispratim. Jovanka je, ipak, bila i ostala dostojanstvena, čestita i nepotkupljiva. Svi su joj se klanjali dok je bila žena jednog od najmoćnijih ljudi sveta... Da, jednog od najmoćnijih ljudi sveta. A kada to više nije bila, ne samo da su je zaboravili, već su činili sve da je ponize, naruže, za sve osude i na kraju izoluju", priseća se mitropolit.

On je naknadno služio pomen na Jovankinom grobu, iako je ona bila životna saputnica komunističkog lidera.

"Služio sam pomen Jovanki, to je istina. Kod njene večne kuće, toga popodneva, a popodne je odabrano da ne remetimo posetioce u "Kući cveća", na pomenu je bila njena najuža rodbina, njen dugogodišnji šef obezbeđenja Rade Čečur i Milan Šarac. Zašto se čudite? Pa, Jovanka je bila krštena, i ne samo po tome, nego i kao stradalnik, zaslužila je pomen. Ja sam malo kandilo i prema Titu bacio. Velim: toliko je greha i zla na sebe natovario, pa da ga malo okadim."

Njegov govor na opelu premijeru Đinđiću u Hramu Svetog Save, tumačen je na više načina.

"Svaku svoju reč iz tog govora i danas bih potpisao. Ali naopaka i falsifikovana tumačenja - osporavaću. Kad sam ja poručio: ko se noža lati od noža će i stradati, to je bilo upućeno Zoranovim ubicama. A pripisali su da sam to upravo njemu uputio. Kakav falsifikat i zla namera. Gledajte, posle tog mog govora, jedan moj sabrat mi kaže: `Pa ti, čoveče, od njega napravi sveca`", priseća se Amfilohije Radović, na šta mu je odgovorio da je kazivao ono što su mu srce i um nalagali.

On je pred samu smrt, ispovedao patrijarha Pavla, ali je malo poznato da ga je u manastiru Ostrog, radi ispovesti, potražio i atentator na Antu Pavelića, Blagoje Jovović.

"Bilo je to krajem 1998. godine. Preda mnom je bio stamen, stabilan čovek, visok kao jablan, u poodmaklim godinama. Bio je to nekadašnji mladi oficir Srpske kraljevske garde. Kaže, doputovao je iz Argentine, prvi put u otadžbinu posle uspostavljanja komunističke jugoslovenske vlasti, koju je prezirao... Da razgovarali smo. Govorio je da su u proleće, mislim da je bio apil 1957. on i Milo Krivokapić pucali i ranili Pavelića u Buenos Ajresu. Podlegao je Pavelić ubrzo u Španiji... Blagoje je po povratku u Argentinu umro. Bio sam tamo, posetio sam mu porodicu i grob", kaže Amfilohije.

Vlasti u Podgorici su u njemu prepoznale pomagača osumnjičenima za pokušaj državnog udara, jer je nedavno u zatvoru posetio Branku Milić, sa spiska "zaverenika" iz Srbije.

"Optužili su me da sam jedan od pomagača. A ja sam posetio tu siroticu koja je osam meseci u istražnom zatvoru. Osam meseci, u samici bez prozora. Odneo sam i dao, ne njoj, jer to i nije moguće, nego u zatvorsku kantinu, uplatio nešto malo novca da ima za kesicu čaja, keks i kafu. A oni: evo ga, pomaže državni udar. Brže bolje zaboravili da sam na poziv ministra unutrašnjih poslova, u izbornoj noći, izašao pred narod da smirim strasti. E, posle su smislili taj pokušaj državnog udara. Pa udri po svima koji nisu na liniji tog njihovog igrokoza", priča mitropolit Anfilohije.