Odlaganje možda neizbježno

Japanski premijer Šinzo Abe rekao je u ponedeljak da će odlaganje Olimpijskih igara u Tokiju možda biti neizbježno ako Igre ne mogu da se održe zbog pandemije korona virusa, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).

Održavanje Igara u Tokiju, koje bi trebalo da počnu 24. jula, uslijed širenje Covid-19 izazvalo je veliku brigu u međunarodnoj javnosti, ukazuje AP, dodajući da je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u nedelju saopštio da će ispitati situaciju u narednim nedeljama i donijeti odluku, među kojima je opcija odlaganja.

Abe je u govoru u parlamentu isključio mogućnost otkazivanja Igara i izrazio nadu da će MOK brzo donijeti odluku ako Igre treba odložiti, pošto je za to potrebno mnogo rada i zvaničnici treba što prije da počnu da rade na promjenama.

Olimpijska baklja stigla je na sjever Japana u petak, ali uz znatno manje svečanosti uslijed mjera predostrožnosti zbog širenja korona virusa, ističe AP, dodajući da je do nedelje Japan imao 1.719 slučajeva zaraze, uključujući 712 s kruzera, a da su zabilježena 43 smrtna slučaja.

Mada je Japan dosad uspio da uspori širenje zaraze, stručnjaci kažu da su našli povećan broj slučaja u klasterima u urbanim oblastima s infekcijama koje se ne mogu pratiti.

Prve najave bojkota ako Igre ne budu odložene

Kanada i Australija su saopštile da neće slati svoje sportisti na Olimpijske igre u Tokiju ako budu održane ove godine po planu, dok se povećava pritisak na organizatore da ih odlože, ističe Rojters (Reuters).

MOK i japanska vlada su u nedelju i ponedeljak malo promijenili svoju pređašnju poziciju da Igre mogu početi po planu 24. jula, najavljujući konsultacije za druge moguće scenarije, ali to, kako ukazuje Rojters, nije bilo dovoljno za Kanađane i Australijance koji su poručili da neće učestvovati na Igrama ako se one ne odlože do 2012.

Olimpijske igre nikada nisu bile odložene ili otkazane u mirnodopsko vrijeme, ističe Rojters, dodajući da će najavljeni bojkoti povećati pritisak na organizatore. Poslednji veliki bojkot Igara se desio kada sovjetski blok nije učestvovao na igrama u Los Anđelesu 1984, mada su Sjeverna Koreje i Kuba preskočile igre u Seulu 1988.

Razmišljanja MOK-a

Prije japanskog premijera i MOK je sugerisao da bi igre mogle biti odložene, čak i do dvije godine, ali je dao sebi četiri nedelje za odluku koliko bi moglo biti pomijeranje, što znači da formalna najava možda neće biti objavljena do sledećeg mjeseca, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Organizatori Igara su u nedelju saopštili da će biti potrebna potpuna posvećenost i saradnja japanskih vlasti, sportskih tijela, emitere i sponzora, ali da otkazivanje nije u planu nije na agendu, navodi britanski list, dodajući da su predsednik MOK-a Tomas Bah (Thomas Bach) i japanski ministri poslednjih dana održavali krizne razgovore, čak donedavno čvrsto stojeći na poziciji da se Igre održe ovog ljeta.

Ljudi upoznati s tim razgovorima su rekli da su dvije strane postigle "džentlmenski dogovor" da se Igre ne otkazuju i sada razgovaraju o dužini pomijeranja, piše Fajnenšl tajms, dodajući da je novi datum vjerovatno ljeto 2021, mada se i druge opcije razmatraju, poput jeseni sledeće godine ili čak 2022.

MOK je saopštio da treba riješiti brojna složena pitanja da bi se dozvolilo odlaganje – na primjer, neke sportske arene možda neće biti dostupne kada bi Igre trebalo naknadno da se održe, dok su milioni noćenja u hotelima već rezervisani.

Pritisak sportista

Pored olimpijskih komiteta Kanade i Australije i druge sportske organizacije i savezi su tražili odlaganje Igara u Tokiju, ali pozvali MOK da brže donese odluku, navodi Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da ključa pobuna sportista.

Sebastijan Kou (Sebastian Coe), predsednik međunarodnog udruženja atletičara, čije je takmičenje jedno od najistaknutijih na ljetnjim igrama u pismu Bahu je naveo da je jednoglasan stav regionalnih lidera iz tog sporta da je održanje Igara u julu "niti izvodivo niti poželjno"

Kristijan Tejlor (Christain Taylor), koji brani zlatnu medalju u troskoku i koji je čelu Asocijacije atletičara, rekao je da je četiri nedelje previše da se čeka na odluku MOK-a. Prema istraživanju njegove organizacija među članovima, u 4.000 odgovora 72 odsto je reklo da Igre ne treba održati kako je planirano, 78 odsto je za odlaganje, a 87 odsto je reklo da su njihovi treninzi ometeni.

Norveški olimpijski komitet je u saopštenju u petak prvi jasno izrazio želju da se Igre odlože dok se pandemija ne stavi pod kontrolu, ukazuje Njujork tajms. Brazilski olimpijski komitet se u subotu založio za odlaganje Igara do 2021. Američke plivačke i atletske organizacije su takođe tražile odlaganje od godinu dana.

Iako do Olimpijskih igara zvanično ima četiri mjeseca, sponzori, navijači, sportisti i nacionalni olimpijski komiteti moraju sada da donesu odluke, ističe list i ukazuje da su sponzori, koji plaćaju 25 miliona dolara ili više da budu povezani s Igrama, u završnim u fazama planiranja o stotinama miliona dolara za oglašavanje i promotivne troškove. Pored toga, mnoge od tih kompanije imaju velike gubitke na svjetskim tržištima, pošto su njihovi poslovi obustavljeni u zapadnoj Evropi i SAD.

Više opcija

Olimpijske igre su i ranije otkazivane, mada bi neodržavanje Igara ovog ljeta bio prvi put da se to dogodi iz razloga koji nije ratni sukob, ukazuje Blumberg (Bloomberg) i ističe nekoliko alternativnih opcija.

Ljetnje igre su otkazane 1916, 1940. i 1944, a zimske 1940. i 1944. godine, navodi Blumberg, ističući mogućnost da se to dogodi i s Igrama u Tokiju ako virus ne pokaže znake posustajanja. Japan je potrošio više od 26 milijardi dolara na organizaciju i otkazivanje bi, prema nekim procjenama, moglo da oduzme toj zemlji 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Postoji i mogućnost održavanja Igara bez gledalaca, što su razmatrali Svjetska zdravstvena organizacija i sportske federacije. Mada se to nikada nije desilo na Olimpijskim igrama, više sportskih događaja, uključujući sumo rvanje u Japanu, odvija se poslednjih nedelja "iza zatvorenih vrata". Neki sportisti su rekli da prazna gledališta negativno utiču na njihov takmičarski duh, a ta opcija bi, kako ukazuje Blumberg, odnijela velike prihode, mada je taj izvor prihoda sada manje značajan – na Igrama u Atlanti 1996. karte su pokrivale četvrtinu budžeta, a u Tokiju bi mogle biti polovina toga.

Odlaganje je vjerovatno najbolja opcija, ocenjuje Blumberg, ukazujući da je već postojala zabrinutost zbog planiranog održavanje Igara u julu kada u Tokiju vladaju ljetnje vrućine, zbog čega je maratonska trka trebalo da se održi u Saporu, gdje je dosta svježije. U Tokiju su već održane Ljetne olimpijske igre 1964, ali u oktobru.

Opcija premještanja Igra je prilično malo vjerovatna, pošto je pitanje da li ima velikih gradova koji nisu u opasnosti od korona virusa, podvlači Blumberg, dodajući da bi cijena i izazovi bili ogromni. Ipak, to je dogodilo ranije, mada su igre bile manjih razmjera – Zimske olimpijske igre su 1976. premještene u Inzbruk u Austriji, pošto je lokalno stanovništvo u Denveru u SAD protestovalo zbog rasta troškova.