Prisetila se svojih odbojkaških početaka Brankica Mihajlović.

- Prvi put me je otac odveo na odbojku i bukvalno sam se vratila odmah kući, jer me je bilo sramota i stid. A onda nakon nekog vremena sa najboljom drugaricom zajedno smo otišle i od tog trenutka samo odbojku i treniram. Ništa drugo - priseća se Brankica Mihajlović, odbojkašica Srbije.

U Jedinstvu je igrala do 2009. godine. Tada je dobila poziv iz inostranstva, tačnije iz Ciriha. Odlazi u klub Volero, u kojem ostaje jednu sezonu. Zatim su usledili pozivi iz drugih klubova. Igrala je Brankica u Seulu, Kanu, Riju, Japanu i Istanbulu. Bilo je to, kaže, za nju veliko iskustvo.

- Definitivno bih izdvojila godinu u Brazilu. Zaista sam imala priliku da radim sa najboljim trenerom današnjice. Inače, on je selektor muške reprezentacije Brazila. I nekako sam i dosta napredovala tamo i volim taj njihov način življenja. Volim jezik, njihovu kulturu, a definitivno da sam u svakom gradu uživala, u državi, a poslednja sezona u Turskoj, zaista je bila posebna - kaže Mihajlović.

Gde god je igrala bila je uspešna i sa mnogim klubovima osvajala medalje. Ipak, srebrna medalja na Olimpijskim igrama koju je osvojila sa reprezentacijom Srbije je najdraža.

- Ja sam imala priliku da 2012. učestvujem na Olimpijskim igrama u Londonu, ali nije se nekako dobro završila ta godina. I sada, 2016. totalno drugačija priča. Napravili smo sjajan uspeh, zaista. Onako, san svakog sportiste definitivno je da se nađe na Olimpijskim igrama. Ali kada imate priliku da se vratite kući sa jednom od medalja, onda je to zaista nešto posebno. Još uvek sam, onako, puna emocija - priznaje Mihajlovićeva, koja igra na poziciji primača.

Bez podrške porodice i prijatelja sve bi bilo teže, kaže Brankica. Trenutno sa svojim najbližima provodi zasluženi odmor. Još nekoliko dana, kaže, a onda pakuje kofere i kreće put Kine. Tamo će igrati jednu sezonu, nakon čega se vraća u Evropu.