Ako bi se stvorili povoljniji uslovi, moguć je početak realizacije više ranije prolongiranih projekata iz elektroenergetike, kao što su Termoelektrana "Ugljevik tri" u vrednosti od preko milijardu KM, te izgradnje malih hidroelektrana "Ulog" i "Mrsovo", navode u Direkciji.

- Uz to bi realizacija projekata izgradnje autoputa na dionici Doboj Jug-Žepče, na bazi koncesije, te dionice u okviru koridora "Pet ce" Doboj-Vukosavlje na principu javnog privatnog partnerstva mogli doneti od 100 do 200 miliona evra na godišnjem nivou. Kao realna opcija pojavljuje se i početak delimične privatizacije firmi iz oblasti telekomunikacija u državnom vlasništvu  - precizirano je u analizi Direkcije.

Prema očekivanjima, za 2018. godinu direktna strana ulaganja bi iznosila oko 2,9 odsto, a u 2019. godini oko tri odsto BDP.

Ulaganja u elektroenergetski sektor, nastavak ulaganja u izgradnju putnih komunikacija i najavljena privatizacija dela telekomunikacionih kompanija bili bi glavni nosioci ulaganja.

- U tim godinama može se očekivati i početak značajnijeg ulaganja u turističke  projekate "Buroj-ozon" i Eko zona "Vlašić", ukoliko bi se ostvarili potrebni preduslovi dobijanja svih dozvola i eksproprijacije zemljišta u prethodnom period – dodaju u Direkciji.

U Direkciji za ekonomsko planiranje BiH navode da je moguće usporavanje privrednog rasta praćeno manjim direktnim ulaganjem iz zemalja EU i zemalja iz okruženja neodložno bi se odrazilo i u BiH.

- Ovo bi se odrazilo na smanjeno interesovanje stranih ulagača za ulaganja u elektroenergetski sektor, infrastrukturne projekte, te proces privatizacije preostalog državnog kapitala – dodaju u Direkciji.

Kao prepreka bi se mogla pojaviti i smanjena potreba za električnom energijom u regionu uzrokovana manjom ekonomskom aktivnošću i padom cijena električne energije na tržištu.