Zbog epidemije virusa korona obućar Pajkanović katanac na svoju radnju okačio je 16. marta, a početkom maja je ponovo otvorio njena vrata. Sačekali su ga troškovi i borba da opstane u svom poslu.

 “Gubitak je veliki, prvo je gubitak zbog moje plate i zbog računa što moram platiti, a koji stižu redovno. Mada smo imali zabranu rada kriznog štaba, računi su došli i za vodu, struju, i za smeće, sa porukom da oni ne znaju za taj prekid rada i da to moramo platiti”, kaže obućar Velibor Pajkanović.          

 Veliborova obućarska radnja ponovo otvorena, sa punim radnim vremenom i svim preduzetim mjerama zaštite koje su propisane.

“Morao sam prvo radnju dezinfikovati, nabaviti sva sredstva za dezinfekciju. Mušterije moraju imati maske i rukavice, a istovremeno se i ja pridržavam tih mjera zaštite”, poručio je Velibor Pajkanović, koji dodaje da ovih dana nije promet kao što je bio.

Više od dvadeset godina Velibor Pajkanović  živi i radi od obućarskog zanata, svaki dan on putuje iz Lopara da bi tačno u osam otvorio radionicu. Sve što zaradi je siguran i jedini izvor prihoda za njegovo domaćinstvo.

Pajkanović kaže da ne strahuje ni od virusa korona, niti od slabog prometa, jer za dobrog zanatliju uvijek ima posla.

“Ja mislim da se ne bih trebao bojati za svoj posao, ali za ovu omladinu šta ćemo kasnije, e to ne znam”, kaže ovaj obućar.

Da bi opstao u svom poslu, Velibor dnevno mora imati od sedam do deset mušterija, koji se polako vraćaju u njegovu obućarsku radnju.

On kaže da je svaki početak težak, ali se nada boljim danima.