Ovaj iznos naveden je u odgovoru Veća ministara BiH na pitanje Mirsada Đonlagića, predsedavajućeg Kluba poslanika Saveza za bolju budućnost BiH (SBB BiH) u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.

Reč o ogromnim sredstvima

Đonlagić za “Avaz” pojašnjava da je s ovim pitanjem prvenstveno želeo doći do podatka koliko je do sada sredstava iz budžeta BiH izdvojeno za plaćanje naknade troškova obrazovanja i usavršavanja državnim službenicima i zaposlenicima institucija, a ne samo u protekloj godini. Stoga i nije zadovoljan odgovorom koji je dobio, a koji se odnosi samo na prošlu godinu.

On će na detaljima insistirati i na predstojećoj sednici Predstavničkog doma, zakazanoj za 27. juni.

- Kao što vidimo iz ukupnog iznosa koji se troši za ove namene, reč je o ogromnim sredstvima. Zato moramo otvoriti raspravu o tome ide li to usavršavanje u korist pojedinaca ili države te kakvu korist celokupno društvo ima od toga - kaže Đonlagić.

Iako iz Veća ministara kažu da je iznos izdataka za usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja u 2015. godini potrošen, uglavnom, za učešće službenika na seminarima i obukama iz oblasti računovodstva, interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole, obuke ili seminare iz oblasti reforme pravosuđa, pravnih savetovanja, edukacije sudija i tužilaca, Đonlagić kaže da je neophodno preispitati svaki pojedinačni slučaj.

- Mora se povesti računa o tome jesu li svi ti seminari zaista bili neophodni i je li država zaposlila adekvatne radnike na određene pozicije, za koje je onda morala izdvajati dodatna sredstva ili se pri izboru određenih kadrova mora povesti više računa o njihovoj stručnosti da bi mogli odgovoriti zadacima i poslovima na kojima su angažovani, a zašto opet primaju redovnu i ne tako malu platu - smatra Đonlagić.

I dok iz Vieća ministara tvrde da je pravni osnov za isplatu sredstava za ove namene utemeljen u Zakonu o platama i naknadama u institucijama BiH, Đonlagić kaže da to ne znači automatski da je to i pravo na rastrošnost.

- Baš zbog zakonitosti takvih odluka mi moramo znati troši li se taj novac transparentno i, ponavljam, moramo videti jesu li ti seminari ili drugi vidovi usavršavanja doveli do učinkovitijeg i efikasnijeg rada tih institucija.

Ako to nije tako i ako imamo situaciju da se godišnje samo na nivou državnih institucija troše stotine hiljada maraka za ove namene, onda tu praksu treba menjati, jer zakoni i postoje da bi se menjali – kategoričan je Đonlagić.

Na spisku 75 institucija

Dodaje da će istrajati na tome da transparentno budu objavljena pojedinačna imena onih kojima je iz budžeta plaćeno stručno usavršavanje, jer su iz Veća ministara kazali da se za takve odgovore mora obratiti pojedinačno svaka od 75 institucija sa spiska.

Inače, iz dostavljenih podataka Veća ministara vidi se da je za ove namene najviše potrošila Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH, i to 73.996 KM, zatim Visoko sudsko i tužilačko veće 41.714 KM, Tužilaštvo BiH 27.878 KM te Regulatorna agencija za komunikacije 29.121 KM.

Među državnim institucijama i agencijama ima i onih koji su za obuke i usavršavanja svojih kadrova izdvojili i znatno manje iznose, poput Centra za uklanjanje mina, koji je izdvojio tek 497 KM. Đonlagić kaže da se i u ovakvim slučajevima treba otvoriti rasprava.