Prejedamo se iz emotivnih razloga. Hrana budi emocije i onda imamo sjećanja na neke trenutke, doživljaje, na bakinu hranu i maminu hranu. Naše žene su veoma vične i postoji ta strast u pripremanju i to je jedan ritual koji zaista treba da poštujemo – rekla je Mirković.

Ukazala je da je u istoriji srpskog naroda bilo mnogo gladnih godina i da zbog toga danas ljudi pripreme mnogo više hrane nego što im je potrebno, jer veruju da kada imaju hranu, onda su srećni, zadovoljni i bezbrižni.
Hrana ima jedan emotivni status, ali i zdravstveni. Naravno, ako nije previše. Hrana i liječi i razboljeva – istakla je Mirković.

Prema njenim riječima, da bi se izbjeglo gojenje za praznike potrebno je da se u tanjir stavi količina hrane koju će neko pojesti i ne treba naknadno dodavati, jer je to dodavanje glavni uzročnik gojenja, a jedan tanjir je mjera.

Dodala je da se ljudi za vrijeme posta goje zbog unosa ugljenih hidrata, jer kada je post unose se velike količine šećera kroz slatkiše, sušeno voće i orašaste plodove.

“Pihtije su kolagen”

Mirković je rekla da pihtije predstavljaju kolagen koji je dobar za zdravlje zglobova, kostiju, tetiva, kože, kose i noktiju i da ukoliko su obogaćene mesom i konzumiraju se zajedno sa kiselim kupusom koji je bogat vitaminom C onda ta dva jela predstavljaju bolji izvor zdravlja od svih preparata koji se prodaju.

 Svi ovi preparati koji mogu da se kupe, oni jednu grupu pokrivaju, a pihtije sve. I najbolje se vare. Obavezno sa kiselim kupusom, zbog C vitamina i malo aleve paprike, jer je ona antibiotik – naglasila je Mirković.

Dodala je da se narod ranije hranio pametno i istakla da bi trebalo da se hranimo kao naši preci.

– Mi smo genetski nasljednici njihovog koda i zato mi možemo da jedemo mliječne proizvode, a 80 odsto planete ne može. Mi, Francuzi, Italijani i Grci se zovemo balkanski klin i možemo da jedemo mliječne proizvode, jer smo godinama stekli mogućnost da možemo da uzimamo kalcijum. Ako mi jedemo hranu koju su jeli naši preci, mi ćemo da zadovoljimo i izliječićemo se, vjerujte – rekao je Mirković.

“Zdrava hrana je ona koja se može posaditi”
Podsjetila je na definiciju zdrave hrane koja kaže da je zdrava hrana ona koja se može posaditi i koja može da iznikne, a sve ostalo poput raznih grickalica i napitaka je vještačka i nezdrava hrana.

Ta nezdrava hrana, dodaje, stvara salo u stomaku između organa, koje potom pritiska srce što predstavlja veliku opasnost i po karotide.

Naglasila je da ne znači da ako je neko vitak da je zdrav, jer možda jede pogrešno i stvara masnoće i naglasila da ljudi troše kalorije ne samo fizičkim naporom, već i mentalnim dok na primjer čitaju knjigu. Prema njenim riječima, ne postoji univerzalan odgovor koliko kalorija ljudi treba da unose u svoj organizam na dnevnom nivou, jer je to individualna stvar koja se dobija matematičkom računicom u kojoj učestvuju podaci poput pola, godina, visine, težine i životnih navika.

– Ženama treba 30 odsto manje kalorija. Ženama treba manje hrane. Priroda je to odredila, jer one trebaju u periodima gladi da nose i trudnoću i djecu – rekla je Mirković. Naglasila je da se mora znati koje kalorije daju energiju i snagu, a koje ne.

Ukazala je da kada se jedu ugljeni hidrati, kao što su na primjer čips, pita ili hljeb brzo se ogladni bez obzira koliko se kalorija unese, dok ako se jedu proteini, u koje spadaju meso, jaja, žitarice onda oni duže drže sitost. Dodala je da citrusno voće treba jesti zajedno sa pulpom, jer se ono onda duže vari i samim tim bolje drži sitost. Istakla je da postoje namirnice koje griju, odnosno koje izazivaju prokrvljenost, a to je začinjena, masna i ljuta hrana.

– Ljeti se jede hrana koja je lakša, kabastija, znači više voća i povrća, a zimi ipak jedemo koncentrovanu hranu, znači u manjoj količini, veća količina kalorija – zaključila je Mirković