Dok u Švedskoj s ciljem povećanja produktivnosti radnika uvode šestočasovno vreme, niska produktivnost domaćih radnika pokazuju da kod nas nema govora o skraćivanju radnog vremena.

Privrednici u RS s kojima smo razgovarali kažu da je to u uslovima privređivanja kakvi su kod nas potpuno nemoguće. Istraživanja pokazuju da od osam časova provedenih na poslu radnik u BiH u proseku efektivno radi 3,2 časa, dok radnik u Nemačkoj efektivno u proseku radi 5,8 časova. U Centru za istraživanje i studije „Gea“ iz Banjaluke kažu da domaća ekonomija hronično boluje od problema niske produktivnosti.

BDP po zaposlenom u RS nije prelazio 37.000 KM poslednjih pet godina.

- Problem je još naglašeniji ukoliko se posmatra samo prerađivačka industrija, gde je produktivnost rada čak 6 do 7 puta niža u odnosu na prosek Evropske unije - kažu u ovom Centru.

Predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić kaže da privreda koja je zasnovana uglavnom na niskoakumulativnim i radno intenzivnim granama ne može da funkcioniše sa osmočasovnim radnim vremenom, a kamoli da se radi manje.

- Kada je reč o produktivnosti radnika, alatima i mašinama koje mi koristimo, a koje su u razvijenim zemljama davno izbačene iz upotrebe, luksuz da manje radimo ne možemo sebi nikako da priuštimo - kaže Škrebić.

Ocenjuje da je na našem tržištu rad ionako potcenjen.

- Naša parola je da manje radimo, a hoćemo da bolje živimo. To ne može tako; plata mora da se zaradi - ističe Škrebić.

Dodaje da na nerazvijenom i opljačkanom tržištu, kakvo je naše, moramo da zapnemo iz petnih žila da postanemo konkuretniji.

- Zar je malo to što imamo mesec dana odmora, dva dana u sedmici slobodno i sad još da skraćujemo radno vreme - pita Škrebić.

Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević kaže da da sa postojećom produktivnošću rada privreda RS ne može da ispuni zahteve tržišta.

- Onog trenutka kada povećamo produktivnost i efikasnost radnika možemo da pričamo o smanjenju broja radnih sati. Sada nikako - ističe Blagojević.

Najveća produktivnost u IT sektoru

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS iz 2014. godine,

najveća dodata vrednost po zaposlenom, kao mera produktivnosti rada, ostvarena je u području Informacije i komunikacije - 80.857 KM, zatim u oblasti poslovanja nekretninama - 56.131 KM.

Na trećem mestu je proizvodnja i snabdevanje strujom gde je dodata vrednost po zaposlenom iznosila 37.796 KM.