Odgovor se krije u neaktivnosti. Što smo stariji, sve smo manje aktivni. 

Naime, bazalni metabolizam je stopa po kojoj organizam sagorijeva kalorije kada sjedimo ili ležimo i on je određen kombinacijom visine, pola i gena koje nasleđujemo od roditelja i kao takav ne može da se promijeni mnogo. 

Ono što ljudi često nazivaju metabolizmom su zapravo tri različite faze sagorijevanja kalorija u koje ulazi naše tijelo u zavisnosti od toga šta radimo. 

Kada jedemo sagorijevamo mali broj kalorija (jedva 10 odsto od ukupno sagorjelih u toku dana) i to je zapravo prva faza. 

U uvodu u ADAM medicinsku enciklopediju Nacionalnog instituta zdravlja piše: 

“Zeleni čaj i ljute paprike vam neće pomoći da skinete višak kilograma. Neke namirnice će možda uspjeti da izazovu mali podsticaj u vašem metabolizmu, ali nedovoljan da bi uticao na vašu težinu.“ 

Najvažnija aktivnost koja će pomoći u sagorijevanju kalorija je – sama aktivnost, koja predstavlja drugu fazu. 

Bilo da se radi o penjanju uz stepenice, ustajanju sa stolice da bismo uzeli kafu ili času joge, bitno je da se na taj način troši energija. 

Mnogi misle da u ovu kategoriju spadaju i trening snage i dizanje tegova, ali to neće u znatnoj mjeri uticati na metabolizam, s obzirom na to mišići utiču na stopu bazalniog metabolizma samo od 20 do 25 odsto. 

Na sajtu Nacionalnog instituta zdravlja piše da, osim što smo sa godinama sve manje aktivni, sve manje vodimo računa o ishrani i količini hrane koju unosimo. 

Što smo stariji, osjećaj sitosti i kontrola apetita su slabiji, tako da će manje porcije obroka biti efektivnije od punog tanjira. 

“Što više bilo koje aktivnosti i manje porcije hrane će spriječiti brzu gojaznost sa godinama“, piše sajt.