Sindikalci ističu da se o takvim slučajevima zloupotreba uglavnom ćuti jer su oni koji su se odlučivali za borbu za svoja prava - ostajali bez posla.

"Prekovremeni rad je prisutan u manjim preduzećima, i u 90 odsto slučajeva nije plaćen. Najviše se to odnosi na sektor trgovine. Imamo sličnu situaciju i u tekstilnoj industriji. Postoji slučaj gdje radnici rade svaki dan po dva sata za razvoj jedne privatne firme, a to im nije plaćeno", kaže Selvedin Šatorović, potpredsjednik Saveza samostalnih sindikata BiH.

On upozorava da na evidencijama biroa ima mnogo kvalifikovanih radnika, tako da, u suštini, i nema potrebe za prekovremenim radom.

"Ali, poslodavcima više odgovara prekovremeni neplaćeni rad, nego zapošljavanje novih radnika", naglasio je Šatorović.

Iz Republičke uprave za inspekcijske poslove ističu da kontrolišu ostvarivanje prava koja radniku pripadaju po osnovu prekovremenog rada.

"Za devet mjeseci ove godine inspekcija je izvršila više od 2.400 provjera radnog vremena, u kojima je kontrolisano puno radno vrijeme, trajanje prekovremenog rada, preraspodjela radnog vremena, noćni rad i drugo", navodi Dušanka Makivić, portparol Republičkog inspektorata.

Kada se utvrdi da je u evidenciju o dnevnoj prisutnosti radnika na radu evidentiran prekovremeni rad, inspekcija kontrolom obračuna i isplate plata i naknada plata provjerava da li je, u skladu sa zakonom, osnovna plata radnika uvećana po osnovu prekovremenog rada.

"Uvidom u evidencije dnevne prisutnosti u manjem broju slučajeva utvrđeno je da radnici ostvaruju veći sedmični fond radnih sati nego što je definisano zakonom, a da im plata nije uvećana po tom osnovu, te je poslodavcima naloženo da radnicima obračunaju prekovremeni rad i isplate ga", kaže Makivićeva.

Međutim, kako saznajemo, to ne znači da se po ovom osnovu zakon rijetko krši jer u ovim kontrolama postoje određene poteškoće koje se odnose na zakonske nedorečenosti.

"Naime, za knjigu satnice, šihtaricu, zakonom nije propisan obrazac, što može dovesti do zloupotreba u smislu da poslodavci vode dvojne evidencije o prisustvu radnika na radu, tako da je teško utvrditi stvarno stanje", ističu iz inspekcije.

Safudin Čengić, predsjednik Upravnog odbora Udruženja poslodavaca u FBiH, ističe da ovo udruženje ne stoji iza poslodavaca koji radnicima ne plaćaju prekovremeni rad.

"To mogu raditi samo neodgovorni poslodavci, koji krše zakon. Postoje jasno zakonom definisane obaveze poslodavaca u slučajevima kada se radi prekovremeno i ne vidim razlog zbog čega neko nekome uskraćuje naknadu za prekovremeni rad", kazao je Čengić.

Šta kaže zakon

• Zakonom o radu RS definisano je da se za vrijeme prekovremenog rada radniku uvećava plata, u skladu sa kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
• Opštim kolektivnim ugovorom definisano je da se osnovna plata uvećava najmanje za 30 odsto po osnovu prekovremenog rada, a ako se prekovremeni rad obavlja noću, uvećanje se vrši po oba osnova.
• Prekovremeni rad ne može trajati više od 10 časova sedmično. Izuzetno, radnik može dobrovoljno, na zahtjev poslodavca, raditi prekovremeno još najviše do 10 časova sedmično.
• Zakonom o radu propisano je da će kaznom od 1.000 do 10.000 KM biti kažnjen poslodavac ako radniku uskrati ili smanji platu ili naknadu plate koja mu pripada po zakonu.