U Centar za informisanje i savetovanje Banjaluka je od januara ove godine na grupno informisanje pozvano 2.851 nezaposlenih od kojih se odazvalo njih 1.177. Još 674 nezaposlena su, osim grupnog informisanja, prošla kroz neke od dodatnih radionica na kojima su učili kako da aktivno traže posao, napišu biografiju, motivaciono pismo, te kako da se ponašaju na razgovoru za posao sa poslodavcem.

Nezaposleni uče i o tome kakva su njihova prava i obaveze. Na pitanje koliko je od onih koji su prošli obuku zaposleno, u Zavodu su umesto direktnog odgovora naveli da je od ukupnog broja korisnika usluga CISO centra nakon obuke sa evidencije skinuto njih 910, što je blizu 50 odsto.

U toku grupnog informisanja nezaposlenima se objašnjava tehnika postupka aktivnog traženja posla. Postoji i individualno savetovanje, gde nezaposleni svom savetodavcu daje detaljnije informacije o svojim radnim sposobnosti, obrazovanju, dodatnim usavršavanjem.

- Najvažnija pitanja za individualno savetovanje vezana su za poslove koje je nezaposleni obavljao ili zna da obavlja pored osnovnog zanimanja na koje je prijavljen, a za koje Zavod ne zna i ne poziva ga za te poslove, koje je nezaposleni možda spreman da prihvati. Osnovni cilj individualnog savetovanja je da se poveća i proširi mogućnost zaposlenja - kaže portparol Zavoda za zapošljanje Vedrana Milinković.

Sve ovo je u redu, jer su savetovanja o načinima traženja posla uobičajena u zemljama Evropske unije, samo kada bi bilo i posla. U Centru civilnih inicijativa kažu da je svaka druga mlada osoba u BiH nezaposlena. S druge strane, Zavodi za zapošljavanje se i dalje bave samo evidentiranjem nezaposlenih i drugim sporednim stvarima.

- Zavodi za zapošljavanje godišnje troše 150 miliona KM, najvećim delom za sve drugo osim za svoj glavni zadatak, a to je posredovanje na tržištu rada. Aktivne politike ne daju gotovo nikakve rezultate jer se u nezaposlenu osobu prosečno investira 150 KM godišnje - istakao je Adis Arapović, program menadžer CCI.

Najneaktivnija nacija

U CCI kažu da na tržištu rada u BiH godinama izostaju strukturalne i krupne promene.

- Naša studija je pokazala da je čak 52 odsto radno sposobnih u BiH neaktivno u traženju posla, čime smo najneaktivnija nacija u Evropi - naglasili su u CCI.