Vi ste jedini sisar koji ne može da guta i diše istovremeno 

Mi tu sposobnost imamo u najranijim danima života. Upravo to i je razlog zbog kojeg se bebe ne uguše dok sisaju. Životinje tu sposobnost imaju doživotno, ali čovek je izgubi kad napuni deset meseci. Jedan od glavnih razloga zašto nemamo ovu sposobnost doživotno jeste taj što se za razliku od životinja, grkljan kod ljudi nalazi neuobičajeno nisko u grlu. Takav položaj grkljana nam omogućava da proizvodimo široki spektar zvukova koji čine naš govor. 

Usamljenost nanosi fizičku bol 

Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji zamolili su volontere da igraju kompjuterske igrice koje su bile simulacija jednostavnih zadataka. U igri učestvuju dva igrača, od kojih je jedan volonter, a drugi igrač je deo kompjuterskog programa. Volonteri nisu znali da je ”kompjuterski” igrač dizajniran tako da napusti igru nakon nekoliko minuta. Rezultati su pokazali da u trenutku kad je drugi igrač napustio igru, volonteri su se osećali usamljeno i odbačeno. Proučavajući ”usamljene” volontere, istraživači su otkrili da se osećaj usamljenosti zapravo obrađuje u istom delu mozga koji obrađuje i fizičku bol. To objašnjava ljudsku želju da se uklopimo u društvo i tražimo prijatelje. Naučnici se nadaju da će ove informacije moći da iskoriste za lečenje nekih oblika depresije. 

Postoji razlog zašto zaboravljate šta ste upravo hteli da uradite 

Jeste li ikada ušli u sobu i potpuno zaboravili zašto ste uopšte tu došli? A nakon toga, jeste li ikada primetili da ponekad ipak možete da se setite šte ste hteli uradite– ako se vratite na prvobitnu lokaciju pa opet krenete proces ispočetka? Istraživači u Švajcarskoj su sproveli nekoliko eksperimenata vezanih za ljudsko pamćenje. Ispitanici koji su učestvovali u istraživanju bili su podeljeni u dve grupe, i dobili jednostavan zadatak – da pređu određenu (istu) udaljenost. Jedina razlika bila je u tome da je jedna grupa morala da prođe kroz vrata, dok druga nije. Otkriveno je da su tri puta veću verovatnoću da zaborave svoj zadatak imali ljudi koji su prolazili kroz vrata. Zaključak na kraju studije bio je da naš um percipira vrata kao “granicu događaja” i da su odluke koje ste doneli u jednoj prostoriji “ostale sahranjene” u toj prostoriji. Upravo zato se i možete setiti zadatka kada se vratite nazad, jer se u mozgu aktiviraju sećanja iz te prostorije. 

Imamo više od 5 čula 

Još od kako je grčki filozof Aristotel pretpostavio da imamo 5 čula- vid, sluh, dodir, miris i ukus, prihvatili smo to kao činjenicu. Ali, istina je da ih imamo mnogo više, odnosno devet, ili čak više od dvadeset (generalno prihvaćen broj u naučnim krugovima). 

Osim gore navedenih standardnih 5 čula, najpoznatija su: pritisak, svrab, termocepcija – mogućnost da osetimo razlike u temperaturi, propriocepcija – mogućnost da znamo koji je koji deo našeg tela, senzori napetosti – mogućnost da osetimo napetost mišića, osećaj za bol, osećaj za ravnotežu, kemoreceptori – osećaj za promenu u hormonima, žeđ – omogućava našem telu da prati nivo hidratacije, glad – upozorava telo kada mora nešto da pojede. 

Tu je i vreme – čulo koje je predmet rasprave, budući da još nijedna studija nije zvanično dokazala da ga možemo percipirati. Ipak, rezultati nekih eksperimenata pokazuju da ljudi imaju zapanjujuće precizan osećaj za vreme. 

Pored pravih, u vašem mozgu se nalaze i lažna sećanja 

Da li vam se ikada dogodilo da se jasno sećate stvari za koje znate da se nisu dogodile? Ako nije, onda je velika šansa da jednostavno niste ni svesni da su neka od sjćanja koje imate potpuno lažna. Naravno, niste jedini koje sopstveni mozak ponekad laže i stvara lažna sećanja, jer prema brojnim studijama, ovo se dešava svim ljudima. 

Poznati eksperiment koji je provela Elizabet Loftus 1994. godine je pokazao koliko je lako prevariti ljudski mozak i u njemu stvoriti lažno sećanje. Ona je uspela da uveri čak četvrtinu učesnika studije da su se kao mali izgubili u tržnom centru. Iako im se to nikada nije dogodilo, oni su postali 100 % uvereni da jeste. 

Vaše zenice mogu da otkriju da li vam se neko sviđa ili ne 

Ako su nam zenice proširene dok nekoga gledamo, znači da nam je prizor vizuelno privlačan i ugodan. Ovo se ne događa samo kada nam je osoba privlačna, već i kada gledamo neki predmet koji nam se sviđa ili neki lep prizor kao što je zalazak sunca. 

Zevanjem hladite mozak 

Za većinu, zevanje je znak pospanosti. Ali, nova studija, sprovedena na Univerzitetu u Arizoni pokazuje da bi zevanje moglo da bude način na koji telo hladi mozak, odnosno da je zevanje termo-regulatorna radnja. Istraživači su otkrili da zevamo više tokom zime, jer je temperatura vazduha hladnija nego unutrašnja telesna temperatura. Kada zevamo, unosimo veću količinu hladnijeg zraka u telo, što dovodi do hlađenja mozga. Istraživači su takođe otkrili da ljudi manje zevaju kada je spoljašnja temperatura ili jednaka ili viša od unutrašnje telesne temperature. 

Mozak stvara dovoljno struje kao jedna sijalica od 10 W 

Naš mozak sadrži oko 100 milijardi mikroskopskih ćelija koji se zovu neuroni. Za 100 milijardi neurona bi vam bilo potrebno više od 3.000 godina da ih sve izbrojite jedan po jedan. Kada sanjate, smejete se, mislite, krećete se, šta god da radite, kroz neurone se kreće milijarde hemijskih i električnih signala. Aktivnost u mozgu nikada ne prestaje.Vaši neuroni kreiraju i šalju više poruka nego svi telefoni na svetu. I dok jedan neuron stvara samo malu količinu električne energije, svi zajedno mogu da generišu dovoljno električne energije, da uključi i napaja jednu sijalicu od 10 W. 

Mi smo 9 odsto virus 

Tokom Human Genome projekta naučnici su bili iznenađeni podatkom da su virusi dosta doprineli našem DNK. Virusi ne mogu da se reprodukuju sami od sebe – i zbog toga neki virusi moraju da ubace svoj DNK u ćelije domaćina kako bi se razmnožavali. Ako se virus infiltrira u spermu ili jajne ćelije, potomci mogu da nose DNK tog virusa u svakoj ili jednoj ćeliji. To se dogodilo toliko često u toku ljudske evolucije da je najmanje 9 odsto našeg gena u stvari jedan običan virus.