"Očekivali smo da će ovako važan dokument pripremati širi krugu ljudi koji će, osim vlasti i opozicije, uključivati i predstavnike društva koji su zainteresovani za spas obrazovanja", rekao je Sajić na konferenciji za novinare u Banjaluci. 

Član "Pozitivne Srpske" Darko Knežević naveo je da se od 2010. do 2014. godine u Srpskoj godišnje rađalo u prosjeku 9.500 djece, a da svake godine fakultet završava 7.000 studenata, što je ogroman broj. 

On je istakao da na ovaj broj novorođenih, Srpska ima 21 visokoškolsku ustanovu - devet univerziteta, od kojih dva javna i sedam privatnih, kao i 12 visokih škola. 

"U Prijedlogu strategije navodi se da visoko obrazovanje treba da bude usklađeno sa potrebama razvoja društva. Tome ne ide u prilog činjenica da se neograničeno stvara visokoobrazovani kadar, kakvog je sve više na Zavodu za zapošljavanje Republike Srpske", naglasio je Knežević. 

On je rekao da se u Prijedlogu strategije navodi da se univerziteti sastoje iz organizacionih jedinica koje čine fakulteti, instituti i akademije, pri čemu se instituti izjednačavaju sa fakultetima, što nije dobro. 

"U Strategiji se navodi da organizacione jedinice nemaju svojstvo pravnog lica. Smatramo da je nemoguće napraviti birokratsku strukturu koja će biti iznad svih, a da istovremeno imate efikasan obrazovni sistem", napomenuo je Knežević. 

On smatra da država mora imati kontrolu organizovanjem studijskih programa na privatnim fakultetima iz oblasti medicinskih, pravnih i pedagoških zanimanja, te da bez ove stavke donošenje strategije nema svrhe.