Antropocen, ili “novo doba čoveka”, počelo je sredinon 20. veka, rekli su stručnjaci na Geološkom kongresu u Kejptaunu održanom u ponedeljak. 

Ovaj konsenzus zahteva ratifikaciju još tri akademska tela, pre nego što uđe i u udžbenike. 

Ipak, gotovo da nema sumnje da će do toga i doći, budući da je radna grupa naučnika koja je imala 35 članova, izglasala objavu novog geološkog doba naše planete sa 30 glasova “za” i tri “protiv”, dok su dva bila uzdržana. 

“Naš radni model pokazuje da je nova epoha počela sredinom 20. veka”, kaže Jan Zalasijevič, geolog Univerziteta u Lesteru. 

“Ako to bude usvojeno – a od toga smo još daleko – holocenu će doći kraj, a antropocen će i zvanično početi.” 

Naučnici period od pedesetih godina 20. veka nazivaju “velikim ubrzanjem”, a pogled na grafikone u kojima se prikazuje broj hemijskih i socio-ekonomskih promena pokazuje zašto je to tako. 

Koncentracija ugljen-dioksida, metana i ozona u vazduhu, temperatura, kiselost okeana, izlov ribe, gubitak tropskih šuma, rast populacije, izgradnja velikih brana i međunarodni turizam, rastu od sredine prošlog veka. 

Jedan od glavnih uzroka je globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva. I širenje invazivnih vrsta biljaka i životinja je takođe krivica ljudi. 

Međutim, radna grupa ne sme da uzme u obzir nijedan od ovih faktora, dok se oni zaista ne izmere u stenama, sedimentima, ledu i sličnim formacijama na zemlji, čime će biti dokazan uticaj čoveka na geologiju. 

Zalasijevič kaže da to nije neki problem. 

“Imamo mnogo izbora. Postoji čitav spektar potencijalnih znakova u prirodi”, kaže on. 

Mikroplastika, recimo, sada je deo sedimenta i na tlu i u moru, a rast ugljen-dioksida u vazduhu beleži se na hiljade godina unazad zahvaljujući tragovima u ledu. 

Reč “antropocen” prvi put je izgovorio nobelovac Paol Krucen, a usvojili su je borci za očuvanje životne sredine koji su želeli ukidanje naftne industrije. 

Postoje neki naučnici koji ne veruju da smo ušli u novu epohu. 

“Pokret za priznavanje ulaska u antropocen zapravo je verovatno politički, a ne naučni”, kaže Stenli Fini, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji se nalazi na čelu Međunarodne komisije za stratigrafiju – jednog od tela koje bi trebalo da proceni zaključke radne grupe. 

Njegov glavni prigovor je taj da nije prošlo dovoljno vremena da bismo govorili o novoj geološkoj epohi. 

“Period od sredine dvadesetog veka do danas traje koliko i prosečan ljudski život”, napisao je on u komentaru koji je objavilo Geološko društvo Amerike. 

Ako, pak, bude postignuta saglasnost svih naučnih tela da je antropocen nastupio, naučnici će morati da u kalendaru ucrtaju jasnu granicu između holocena i antropocena i odrede tačnu geološku lokaciju u kojoj je ona primetna. 

Radna grupa ima podeljena mišljenja o tome šta bi moglo da predstavlja jasnu prekretnicu, ali ima naznaka da većina smatra tragove eksplozije nuklearne bombe jasnom geološkom odrednicom prelaska u novu epohu. 

Naučnici su za prvi trag početka holocena odabrali uzorak leda izbušenog iz ledenog pokrivača Grenlanda 2003. koji se sada čuva u zamrzivaču Univerziteta u Kopenhagenu.