Nedavno je ova šema neočekivano zakazala – vetrovi su se promenili, a to se nije dogodilo od kako postoje merenja tog tipa. 

Iako poremećaj šeme nije imao (na prvi pogled) očigledan uticaj na vreme i klimu, otvorio je zanimljiva pitanja za naučnike NASA koji su ga primetili. Recimo, ako je šema vetrova ista tokom šest decenija, a onda se odjednom promeni, treba odgovoriti na pitanja zašto se to desilo i kada će se to ponoviti. Takođe, kakve posledice to može da ima na klimu? 

“Kvazibijenalna oscilacija je konstanta u stratosferi”, kaže Pol Njuman iz Nasinog centra Godar. On je ovu pojavu uporedio sa gejzirom Old fejtful u Nacionalnom parku Jeloustoun čije je izbacivanje vode na svakih 35 do 120 minuta jedna od najpredvidljivijih pojava na Zemlji. 

“Kada bi Old fejtful prestao da izbacuje vodu na jedan dan, zapitali biste se šta se to dešava pod zemljom”, kaže Njuman. 

On je bio glavni autor novog rada o poremećaju šeme vetrova, koji je objavljen u časopisu “Geophysical Research Letters”. 

Kvazibijenalna oscilacija opisuje proces u kom vetrovi u tropskoj stratosferi – atmosferskom sloju koji se proteže na 16 do 50 km iznad površine Zemlje – kruže planetom i menjaju svoje istočne i zapadne smerove u ciklusima od oko dve godine. Zapadni vetrovi se razvijaju na vrhu stratosfere, a onda postepeno padaju ka njenom dnu – na oko 16 km od površine Zemlje – dok iza njih ostaje sloj istočnih vetrova. 

Na svakih 28–29 meseci njihove pozicije se promene, pa se zapadni vraćaju u gornje slojeve stratosfere, a istočni spuštaju u niže. 

Kvazibijenalna oscilacija ima značajan uticaj na uslove koji vladaju u stratosferi. Količina ozona na ekvatoru varira za oko 10 odsto između vrhunaca svake od faza. 

Fenomen je prvi put izmeren uz pomoć meteoroloških balona u tropskim oblastima na nekoliko tačaka 1953. godine. Od tada, šema se nijednom nije promenila, sve do kraja prošle godine. 

Kako se godina približila kraju, vetrovi sa zapada približili su se najnižem delu stratosfere i to je bio znak da će ih uskoro zameniti slabiji istočni vetrovi. Međutim, to se nije desilo. 

Naučnici su primetili da su zapadni vetrovi počeli da se dižu i blokiraju kretanje istočnih vetrova i to tokom gotovo pola godine, dok se ponovo nisu vratili u normalu u julu 2016. 

Njuman i njegov tim sada pokušavaju da odrede uzroke i moguće posledice ovog čudnog događaja. Oni smatraju da fenomen možda može biti posledica snažnog uticaja klimatskog ciklusa El Ninja koji je bio naročito izražen krajem prošle i početkom ove godine ili čak globalnog zagrevanja. 

Ipak, potrebno je još istraživanja kako bi se utvrdilo da li je pojava bila samo slučajno odstupanje ili znak da se meteorološke prilike na Zemlji nepovratno menjaju.