U želji da dokažu da alkohol nije uvek štetan, ekipa sa portala Jour Tango podelila je neke zanimljive činjenice o povezanosti alkohola i 

Naravno, to se stvarno ne odnosi na hronično ispijanje alkohola, ali naučnici su došli do podatka da kada je reč o smrtnosti - najveći rizik od prerane smrti imaju osobe koje nikada u životu nisu pile alkoho. 

Njihova je smrtnost čak i veća od onih koji piju na redovnoj bazi, a najmanja je za one koji popiju tu i tamo, od jedne do tri čašice dnevno. 

Naučnici naglašavaju da to pravilo važi samo za one koji znaju svoje granice i kojima ispijanje alkohola ne znači i napijanje, već samo čašica za opuštanje. U suprotnom, svakodnevno opijanje vodi nizu zdravstvenih (i društvenih) problema. 

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Teksasu, a koju je predvodio psiholog Čarls Holahan, rađena je dugih 20 godina na uzorku ljudi starih između 55 i 65 godina (u trenutku početka rada na studiji). Za istraživanje su, osim navika ispijanja alkohola, uzeti i drugi važni faktori kao što je njihov socioekonomski status, fizičke aktivnosti, njihovo mesto u društvu i slično. 

U grupi onih koji su u životu pili umereno njih 41 odsto umrlo je prerano, ali ih je znatno manje od onih koji nikada nisu pili alkohol, a takođe su umrli u godinama koje se smatraju preranim . Njih je 69 odsto umrlo ranije. 

Naučnici su to objasnili time da oni koji piju umereno u globalu imaju mnogo bogatiji i kvalitetniji društveni život, a koji u znatnoj meri utiče na ljudsko zdravlje – mentalno i emocionalno. S druge strane, otkriveno je da ljudi koji nemaju sklonost da piju, zaista češće pate od depresije, odnosno psiholoških problema. 

I to nas je dovelo do važnog pitanja: Da li je moguće da su čak i oni koji previše piju predodređeni da budu zdraviji od onih koji nikada ne piju, s obzirom na rašireno mišljenje da je alkohol štetan za zdravlje. 

U zaključku studije pokušali su da daju pravi odgovor na to pomalo nelogično pitanje i usuglasili su se da uprkos svim negativnim dejstvima koje alkohol ostavlja u organizmu ima i čitav niz pozitivnih dejstava. Naravno - ključ je u umerenosti, ali i u izboru pića. 

Pivo je na primer puno vitamina i dobrih nutrijenata poput kalijuma, kalcijuma, vlakana i antioksidansa koji mogu da smanje rizik od srčanih bolesti, bolesti bubrega, reumatskog artritisa, čak i raka. 

Vino je takođe izuzetno zdravo ako se ispija u normalnim količinama. 

Poznato je da se neke nacije smatraju čak dugovječnijim od drugih baš zbog povećanje potrošnje vina (Francuska) s obzirom da vino ima znatan uticaj na bolji rad srca, bolji protok krvni čime se smanjuje rizik od pojava tromboze, čak pomaže i kod bolje regulacije i porast dobrog holesterola. 

Prema nekim studijama čak se iznosi i podatak da upravo vino pomaže da se stopa dobrog holesterola poveća za čak 100 odsto, kao i da istovremeno smanjuje stopu lošeg holesterola za oko 40 odsto. 

Vino je poznato i kao lek za mozak, za bolje pamćenje i bolju koncentraciju s obzirom da utiče na proširivanje krvnih sudova (zato je dobro i za srce), i mozgu omogućuje dotok veće količine kiseonika.