Naime, analize nevladinih organizacija su pokazale da u BiH ima od 400 do 500 parafiskalnih nameta na svim nivoima vlasti.

Iz Centara civilnih inicijativa (CCI) kazali su da od bh. privrede godišnje bude naplaćeno između 500 miliona i milijardu KM po osnovu parafiskalnih nameta, a da se zauzvrat od države dobije malo ili ništa.

"Prosječno preduzeće od svojih ukupnih prihoda godišnje pet do sedam odsto izdvaja za različite parafiskalne namete i administrativne troškove u BiH", ističe Adis Arapović, projekt menadžer CCI-ja. Dodaje da su tokom godine poslodavci u BiH u obavezi na razne adrese predati oko 150 različitih prijava i obrazaca, a postoji 30 zakona kojima su predviđene kazne za neplaćanje nameta. U prosjeku poslodavac plaća od pet do 10 naknada za vode.

U Uniji udruženja poslodavaca Republike Srpske navode da su privrednici u Republici Srpskoj sa porezima i doprinosima opterećeni plaćanjem najmanje 35 do 40 nameta, te da im se zapravo više i ne zna tačan broj, jer svaka privredna djelatnost plaća posebne naknade i takse.

"Od lokalne zajednice pa naviše, kada nedostaje novca u budžetu, uvode se dodatni nameti privredi. Svaki dan plaćate nekakvu taksu ili naknadu i ne znate ni šta plaćate, ni kuda taj novac zapravo ide", naglasio je Saša Trivić, direktor preduzeća "Krajina klas" Banjaluka i potpredsjednik Unije udruženja poslodavaca Srpske.

On je istakao da taj novac koji bi trebalo da ide u održavanje vodotoka, puteva, životne sredine i slično, uglavnom ide u tekući budžet, za potrebe nagomilane administracije. Trivić dodaje da samo porezi i doprinosi čine oko 62 odsto opterećenja po zaradi zaposlenog u RS, a kada se dodaju parafiskalni nameti, to je najmanje 80 odsto.

"Potrebno je da se, pored revizije i smanjenja nameta, stavi tačka na uvođenje novih, od lokalne do državne vlasti", naglasili su u Uniji udruženja poslodavaca Srpske.

Marinko Umičević, tehnički direktor Fabrike obuće "Bema" Banjaluka, ističe da bi ova fabrika, koja zapošljava oko 1.300 radnika, zbog brojnih opterećenja mogla uskoro da zatvori pogon u Mrkonjić Gradu u kome radi 300 radnika ili otpusti pola radnika do jeseni.

"Država provodi harač nad privredom. Jedino vazduh se kod nas ne oporezuje, nameti stižu od Vlade i od lokalne zajednice", istakao je Umičević. On je precizirao da gradska komunalna taksa "Bemu" košta 15.000 KM godišnje, a da naknade za vodu, šume, puteve, ovo preduzeće godišnje koštaju oko 30.000 KM.

Umičević ističe da bi i registar nameta, koji je trebalo da bude pripremljen prije godinu i po dana u Republici Srpskoj, bio samo kozmetički potez, te da treba hitno smanjiti broj i iznose parafiskalnih nameta.

Vlatka Malidžan, portparol Ministarstva finansija Republike Srpske, istakla je da je Ekonomskom politikom Srpske za 2015. godinu predviđeno da će Vlada sprovesti aktivnosti na uspostavljanju registra svih fiskalnih i parafiskalnih davanja do kraja 2015. godine.

"Uspostavljanju registra treba da prethodi donošenje zakona o poreskom sistemu Srpske. Izrada nacrta ovog zakona je predviđena za prvi kvartal 2015, a prijedloga istog do kraja godine", istakla je ona. Kako navode u resornom ministarstvu, ovaj zakon će predstavljati pravni osnov za uspostavljanje registra u okviru Ministarstva finansija i za jedinstvenu kontrolu uvođenja, visine i vrste fiskalnih i parafiskalnih davanja, što praktično znači da neće biti moguće uvesti dodatne obaveze, povećati postojeće ili ukinuti neke obaveze bez saglasnosti Ministarstva finansija i odobrenja Vlade Republike Srpske.