Ko je bila Papesa Jovana i da li je zaista postojala? 

Najraniji pisani izvor o Papesi Jovani predstavlja dokument "Chronica universalis Mettensis", koji je u 13. veku napisao |an de Majli. Prema podacima koje iznosi autor, u istoji katoličke crkve postojao je papa koji nije upisan na listi njenih poglavara jer je bio žena. Reč je o Papi Jovanu VIII. 

Iako de Mali piše da su ovoj ženi izuzetna pamet i brojni talenti omogućili da sedne na Svetu stolicu, usput je dodao i kletvu: "Petre, Pater Patrum, Papisse Prodito Partum”, što znači: "O Petre, oče očeva, izdaj plodnost ženskog pape". 

Priču o Papesi Jovani sledeći navodi dominikanski inkvizitor Etjen de Burbon, koji u svojem rukopisu "Chronica minor" prvi piše o detaljima njene smrti. Burbon je napisao verziju događaja prema kojem se Papesa Jovana javno porodila nasred ulice, čime je otkriven njen pravi odnosno pol. 

Za kaznu, zavezana je za konje koji su je vukli ulicama Rima dok ju je gnevna masa kamenovala. 

Najpoznatija verzija priče, međutim, dolazi iz dela "Chronicon pontificum et imperatorum (Hronika papa i careva)", koje je napiseo sveštenik dominikanskog reda Martinus Polonus. 

Kako je imao veliki ugled i kredibilitet u Vatikanu, Martinusovo delo postalo je izuzetno popularno i prepisivano. Za razliku od ostalih svedočanstava o Papesi Jovani, Martinus je dao živopisnu biografiju ženskog pape i zapravo je prvi koji spominje ime Papa Jovana. 

Osim što ju je imenovao, Martinus navodi i druge do tada nepoznate detalje. Prema priči, Papesa Jovana je bila engleske nacionalnosti. Rođena je u Majncu, a vladala je dve godine, sedam meseci i četiri dana. 

Nakon Martinusa, verzije priče o Papesi Jovani postajale su sve složenije i složenije, zbog čega, kada se još uzme u obzir činjenica da ni autori o Papesi Jovani pre njega nisu bili baš najsigurniji, Papesa Jovana je vrlo verovatno rimska urbana legenda. Isto tako, istorijska nauka je njeno postojanje odbacila i takođe proglasila legendom, iako se priča o njoj s vremena na vreme iznova pojavljuje. 

Ipak, tragovi njenog postojanja su brojni u umetnosti i arhitekturi. Mnogi smatraju da je među Berninijevim statuama sedam žena na porođaju, koje se nalaze u bazilici Svetog Petra u Rimu, jedna upravo posvećena Papesi Jovani. 

U svakom slučaju, ova priča održala se vekovima kroz književnost, slikarstvo i, u novije doba, film.