Životinja, poreklom iz ledenih, dubokih voda Severnog Atlantika, može da živi najmanje 272 godine i eventualno da doživi duboku starost od 500 godina, piše američko izdanja National Geographic.

„Očekivali smo da će istraživanje pokazati da su u pitanju dugovečne životinje, ali sam iznenađen da se ispostavilo da mogu da dožive ovoliku starost“, rekao je vođa studije Džulijus Nilsen, biolog sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Zbog svog udaljenog staništa i neuhvatljive prirode, o velikoj ajkuli se malo zna uključujući i njen životni vek. Neka istraživanja su sugerisala da ekstremno sporo rastu (manje od centimetra godišnje) sugerišući da je i njihov životni vek u opsegu ostalih kičmenjaka.

Istraživanje

Određivanje starosti koštanih riba može biti lako urađeno analiziranjem njihovih otolita odnosno ušnih kamenčića, ali budući da se ajkula uglavnom sastoji od hrskavice i da ima manjak tvrdog, kalcifikovanog tkiva, ovaj proces je malo nezgodniji, pa su naučnici pronašli drugi način da otkriju starost grendlandskih ajkula: pogledali su u njihove oči.

Naučnici su analizirali 28 ženski grendlandskih ajkula koje su umrle slučajno tokom komercijalnog programa monitoringa riba na Institutu za prirodne izvore na Grendlandu.

„Tajna uspeha ove studije se krije u analizi ajkula različite starosti i veličine“, kaže Nilsen.

Posebnom metodom za utvrđivanje starosti 28 ajkula, koja sadrži organski materijal korišćenjem radiougljenika (radioaktivnog izotopa ugljenika) utvrđeno je da je životni vek najmanje 272 godine, prema studiji, koja je objavljena u časopisu Science.

Najduža ajkula od 392 godine starosti

Najduža ajkula u istraživanju (5 metara dugačka) je imala približno 392 godine. Nilsen je rekao da ipak postoje određene nesigurnosti kod ove procene. On i njegove kolege su otkrile sa 95 procenata sigurnosti da je ajkula između 272 i 512 godina stara i da je najverovatnije u pitanju starost od 390 godina.

Štaviše, otkriveno je da ženke grendlandskih ajkula dostižu polnu zrelost u dužinama većim od 4 metra, koju verovatno dostignu sa 156 godina.

Nepoznato je zašto žive toliko dugo, ali hladno okruženje izaziva niske telesne temperature, što usporava metabolizam i manje oštećuje tkivo životinja.

Ovi rezultati su od velike važnosti, zato što je populacija grendlandskih ajkula nepoznata. Ukoliko su vrste retke, smrt čak i najdugovečnije životinje može biti veliki gubitak.

Ne samo da su ajkule nekada uhvaćene slučajno tokom pecanja, već i njihovo stanište može biti ometano klimatskim promenama.

„Dugovečnost je neverovatna i nadam se da će javnost prepoznati koliko je to važno s obzirom na to kako čuvamo Arktik i ekosisteme dubokih voda“, kaže Eron Fisk, ekolog s Univerziteta Vindzdor.

„Ukoliko grendlandske ajkule žive ovoliko dugo i ne reprodukuju do 150. godine, njihova populacija je ranjivija za eksploataciju“, kaže Fisk.