Najnovija studija Univerziteta u Bornmutu pokazala je da su pojedine vrste majmunolikih ljudi, koji su živeli pre više od 3,5 miliona godina, hodale vrlo slično savremenim ljudima. Ovo otkriće značajno doprinosi sveukupno boljem razumevanju rane ljudske evolucije, ali i navodi na zaključak da je praistorijski čovek bio više nalik nama nego što se to ranije mislilo, piše Independent.

Dobijanjem dodatnih podataka iz nekoliko otisaka stopala iz Laetolija (današnja Tanzanija), koji su stari više od 3,5 miliona godina, arheolozi su pokazali da su naši daleki preci razvili moderan hod mnogo ranije nego što se mislilo.

Upravo zato što je moderan način hoda mnogo energetski efikasniji od onog koji je koristila većina vrsta majmunolikih ljudi u dalekoj prošlosti, novo otkriće dovodi do zaključka da su neke od vrsta (tzv. australopitecini), koji su skoro sigurno ostavili ove tragove, imale bolje mogućnosti da prežive, da se razmnožavaju i prilagode okolnostima od ostalih vrsta koje nisu uspele da razviju moderan hod.

Energija sačuvana zahvaljujući modernom načinu hoda, bila bi tako trošena na reprodukciju, odbranu i pronalaženje hrane. Ove prednosti, omogućavale su australopitecinima da se bolje prilagode različitim prirodnim sredinama – što je bilo od suštinskog značaja za njihovu teritorijalnu ekspanziju. Kada govorimo o procesu razmnožavanja, moderan hod omogućavao je ženkama višak energije, što je dovodilo do toga da osećaju manje nutritivne i druge stresove. Ova činjenica rezultirala je povećanjem brojnosti trudnoća i većom uhranjenošću novorođenčadi koja je sledstveno tome omogućavala smanjenje stepena njihove smrtnosti.

Tragovi stopala, koje su analizirali naučnici iz Bornmuta, sačuvani su zahvaljujući neobičnim okolnostima. Oni su preživeli erupciju obližnjeg vulkana kada je pepeo potpuno prekrio tamošnju savanu. Usledila je kiša (i tragovi utisnutih kišnih kapi su pronađeni na samom otisku stopala) koja je učinila ostatke vulkanskog pepela vlažnim, a tako i čvršćim i podesnijim za utiskivanje otisaka.

Grupa australopitecina koja je lutala nepoznatim pejzažem, potpuno izmenjenim nakon vulkanske erupcije, ostavila je svoje tragove na ovom mestu. Oni su potom, pokriveni novim slojem pepela, ostali na istom mestu sve do pre 41 godinu, kad ih je pronašla grupa britanskih arheologa koja je od njih napravila odlivke koji su korišćeni u istraživanju na Univerzitetu u Bornmutu.

Zahvaljujući sasvim novom kompjuterskom softveru, profesor Metju Benet je sa svojim istraživačkim timom uspeo da razdvoji one otiske na odlivcima koji su se poklapali i tako omogućio detaljnu analizu svakog od njih posebno. Novo otkriće navodi na pretpostavku da je pepelom pokrivenim terenom Laetolija, pre 3,7 miliona godina hodalo četvoro ljudi brzinom od oko 1 km/h u pravcu ka šumskoj oblasti koja se nalazila na severoistoku. Tamo su najverovatnije tražili zaklon od prirodne nepogode koja ih je zadesila.

S obzirom da su savremeni hod i savremene ljudske proporcije u međusobnoj zavisnosti, novo otkriće dovodi do pretpostavke da su praistorijski ljudi bili mnogo sličniji današnjim nego što se ranije verovalo. Ova pretpostavka suprotna je dosad prihvaćenom stavu u nauci koji kaže da su se moderne ljudske proporcije počele razvijati tek pre 2 miliona godina.

U samoj Tanzaniji, na mestu gde su otisci pronađeni, lokalni Olduvai muzej organizuje stalnu postavku posvećenu epohalnom otkriću.