Tamara, paralelno sa modnom pistom šetala je i kroz viseće vrtove književnosti i jednog dana odlučila da prepriča sve dogodovštine koje su joj se u tim šetnjama nametale. Tamarin stil je apstraktan i lepršav, ona kombinuje surovu stvarnost i dečju maštu, mudrosti i ludosti, aktuelne pojave i tradiciju. Njena bajka nije nastala po Grimovom, Andersenovom ili obrascu kakve narodne bajke, niti se u njoj mogu prepoznati sve funkcije po propozicijama Vladimira Propa. Njena priča, kao i bajka uopšte, relativizuje vreme, pripoveda kojekakva čudesa, ali za razliku od bajke u klasičnom smislu, Tamarina je više nalik na segmente sna ili video-igre, sa mnogo početaka i isto toliko krajeva.

Recenzija od Ljubivoja Ršumovića

Da ovim naslovom nije obelodanila žanr svog rukopisa, dobronamerni čitalac bi se pitao: kuda ga to vodi Tamara Simić ovom pričom? Da li na neku novu orvelovsku Životinjsku farmu, ili u nepoznato, pa samim tim pomodno, postmodernističko bespuće? Odgovor neće naći sve dok ne pročita i poslednju rečenicu rukopisa: „Ljubavi, hoćeš li me voleti i više od ljubavi? – upita Marko“.

Dakle ovo je bajkovita saga o razmeni duša, sa povremenim mudrim didaskalijama o zamršenosti životnih puteva i stranputica. Pisana je jednim jezikom, jezikom pisca. To što zmija siiiiče, nije greška ove priče, to je znak kojim se pisica legitimiše. Tamara je i Marko i Milica, ona ne navija ni za koga od njih, ona navija za ljubav. Psihoanalitičari bi u ovom rukopisu našli dokaz mnogih Jungovih i Frojdovih teorija, kad bi voleli da čitaju knjige. Oni radije čitaju ljude, što Tamara zna, pa ide dalje: da nauči da čita i životinje! Ambicoiozan plan, veliki zalogaj! Zato Tamara pribegava samoiskazu, ona je i konj i cvrčak i zmija i crvić… Ona je, dakle, i Marko i Milica! Eto novosti koju će teoretičari književnosti, oni koji vole da čitaju, pozdraviti.

Drugo pitanje već visi u vazduhu: kome je namenjena ova Neobična bajka?

Deca će u njoj naći dovoljno fantastičnih prizora, bajkovitih obrta, kao što su kočije koje idu same, ili kao što je konjeva prosidba Gvozdenke!

Odrasli će reći da je to proizvoljno, da to ne postoji u bajkama, previđajući da je ovo sasvim nova, i sasvim neobična bajka, koja mora da se razlikuje od poznatih bajki.

Deca će se smejati kravi koja balega čokoladu, a odrasli će reći. Bljak!

Deca će prihvatiti nekoliko krajeva ove priče, a odrasli će se posvađati oko toga koji je kraj najbolji, a sve ostale treba baciti!

Deca će provaliti fazon, da je narator takođe Tamara, ne oni će to osetiti, a odrasli će tražiti njegovog dvojnika u aktuelnim političkim strukturama, koje se svakodnevno slikaju za teve!

Najzad, treba pohvaliti i autorske ilustracije, koje je, takođe, Tamara uradila, sasvim po meri svoje bajke.

I naj-najzad, treba se opravdano nadati da će ovaj rukopis dobiti svoje svečano ruho u obliku knjige, pa mu, s tim u vezi, treba poželeti srećan put u sve srpske biblioteke, i uspešno rukovanje sa čitaocima!