"Ne treba nam dugo".

"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

"Pa što radite s tolikim slobodnim vremenom?"

"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a po podne provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se s prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo nekoliko pesama. Naš je život ispunjen!"

Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći - lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod".

"I šta onda?"

"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno s velikim proizvođačima. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Meksiko Siti, Los Anđeles ili čak Njujork! Iz tih gradova možete voditi svoj novi posao!”

"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"

"Dvadeset do dvadeset pet godina".

"I onda?"

"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom dionica i zaraditi milione!"

"Milione? Stvarno? A onda?"

"Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi po podneva sa ženom, a večeri s prijateljima uz piće i pesmu".

"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?", upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati kuda si krenuo, jer možda si već tamo!