Ovo je samo jedan od neobičnih zahteva modernih domaćica koje pripremaju slavsku trpezu, kažu u jednoj od banjalučkih pekara.

- Ostali smo zaprepašteni zahtevom mušterije, pa smo čak i razmišljali da hleb i žito sami pospemo vinom i naplatimo im „sveštanje“ – kažu u šali u ovoj banjalučkoj pekari.

Ističu da pekare delom i opstaju zahvaljujući današnjim, modernih domaćicama koje, osim krsnog hleda i žita koje ne skuhaju same nego u pekari naruče duplu porciju, naručuju i kolače, pite i ostala peciva.

-U poslednje vreme ipak se po malo vraćaju tradiciji, pa same pripremaju slavske đakonije, a manje količine kupuju – kažu u ovoj pekari.

Isto je i sa pripremanjem pečenja, koje se do sada uglavnom naručivalo u mesarama, ali Banjalučani sve češće traže način da sami bar ispeku prase, negde na selu, u društvu prijatelja.

U današnje vreme nije retkost da se slave proslavljaju u restoranima i hotelima, te da se naruči gotova hrana, kaže etnolog Muzeja Republike Srpske Vladimir Đukanović, te ističe da je to pogrešno.

- Slavsku trpezu bi trebalo da pripreme domaćin i domaćica, u svome domu, jer u tome i jeste čar proslavljanja slave – kaže Đukanović.

Krsni hleb simboliše telo Isusovo, svaka šara na hlebu ima svoje značenje i obično simboliše rađanje i napredak. Krst i slavski pečat predstavljaju veru, a klas žita, grozd i bure predstavljaju rodnu godinu. Ptice simbolišu zdravlje i mir u porodici koja slavi, ali i svih gostiju koji domaćinima na taj dan dođu u kuću, dok cvetići oslikavaju lepotu i čistu dušu ukućana.