Na dubini od 3.300 metara, gde sunčeva svjetlost ne prodire, robotizovano vozilo je snimilo “zlatno jaje”, kakvo naučnici ranije nisu vidjeli.

Bizarna “lopta” bila je čvrsto pričvršćena za stenu prošaranu koralima. Imala je prečnik od 10 centimetara i rupu na jednoj strani, podsjeća Science Alert.

Istraživačima nije bila najjasnije šta predstavlja, a prvobitne pretpostavke su bile da je riječ o ostacima jajeta, ili morskog sunđera.

“Ne znam šta da mislim”, rekao je jedan od članova ekspedicije, dok su drugi istakli da velika rupa ukazuje da je nešto pokušalo da uđe ili izađe napolje.

“Samo se nadam da nešto neće izletjeti napolje kad mu priđemo. Ovo je kao početak horor filma”, dodao je naučnik.

Svojevremeno, britanski Guardian je izvijestio o hipotezi da se nešto izlegno iz „jajeta“, i da nije bilo malo.

“Pretpostavljamo da je jaje zbog strukture. Djelovala je mesnato i bez očigledne anatomije. Rupa sugeriše da je nešto izašlo ili ušlo unutra. Ipak, ne liči na jaja kakva sam ranije viđao”, rekao je ekolog Keri Hauel s Univerziteta Plimut.

“Ako je jaje, zaista je interesantno pitanje čije je. Prilično je veliko. To nije riblje jaje”, dodao je.

Koristeći robotizovanu ruku, istraživači su nježno pritisli “zlatno jaje” i utvrdili da je mekano, prije nego što su ga pokupili s okeanskog dna na dalje proučavanje.

Dakle, ukoliko je riječ o jajetu, postoji nešto neobično u svemu tome. Očigledno da se mnogo toga dešava u negostoljubivim dubinama okeana što još ne razumijemo.

Ogroman pritisak i niske temperature samo su dva faktora koja su spriječila ljude da naširoko ispituju mračne dubine. Međutim, tehnologija je napredovala i sada smo u mogućnosti da bezbjedno otkrivamo tajne svjetskih okeana.

“Iako smo uspjeli da ga sakupimo i donesemo na brod, još ne možemo da ga identifikujemo, osim činjenice da je biološkog porijekla. Ovo otkriće služi kao podsjetnik koliko malo znamo o sopstvenoj planeti i koliko je ostalo da naučimo o okeanima”, poručuju naučnici.