Toplički kraj čuven je po lekovitim izvorima, pitkoj vodi, bujnoj prirodi, čudima prirode i velikim junacima. U ovom kraju se stabla šljiva sama upliću u pletenice, ovde su se rađali zmajevi, đavoli odnosili brigu, kamenili se svatovi, avioni padali iz čista mira i događala se svakakva čudesa. Čuda se i danas dešavaju, pa se jedini kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode nalazi upravo ovde - Đavolja varoš je udaljena samo 24 kilometra od Prolom banje. 

Zanimljivo je da se u prečniku od nekoliko kilometara nalaze najkiseliji izvor Srbije prepun gvožđa u Đavoljoj varoši i izvor vode koja je neutralna i lekovita. Preko puta Prolom banje je Crkva Svetog preobraženja i do nje se stiže pešačkim mostom. S vidikovca se pruža veličanstven pogled, a prečicom stiže do Etno-krčme kraj potoka i vodenice. Pešačka staza dalje vodi do crkve Lazarice. 

Susednu Lukovsku banju krase staze zdravlja, ruža vetrova, ali i kupanje u toploj vodi spoljašnjih bazena, koje je moguće i zimi. Zimi se ovde može uživati u skijanju na ski -tazi sa ski-liftom dugačkoj 300 metara. 

- Posle odmora kod nas svi bolje spavaju, oslobađaju se alergija i stresa - kaže Žarko Đurić, direktor Lukovske banje.

Praskozorje istorije obasjalo je upravo ovaj deo Srbije, jer je nedavno i iz Londona stigla potvrda da počeci evroazijske metalurgije nisu bili na Bliskom istoku već između Kuršumlije i Prokuplja! Naime, arheološki lokalitet Pločnik, kraj obale reke Toplice, iz mlađeg kamenog doba (od 5500. godine pre naše ere) od svetskog je značaja. Zahvatao je oko 150 hektara, a stanovnici su topili metal, voleli umetnost i vodili računa o modi. Od kada je A.D. "Planinka" preuzela brigu o Pločniku, obnovljeno je neolitsko naselje i u nekoliko izgrađenih kuća može da se vidi kako se živelo nekada, peklo posuđe, tkalo na razboju, kovalo oruđe, kako se odvajao bakar i topio na 1.200 stepeni, kako su se domaćini okupljali u zadružnoj kući, a žene oblačile i kitile. 

Otkopavanja se nastavljaju i svake godine arheolozi dožive neko iznenađenje. U staroj železničkoj stanici nalazi se muzej u kojem mogu da se vide prelepe figurine, a 20. maja na ovom lokalitetu biće organizovana "neolitska žurka". 

Ruda koji su topili u Pločniku stizala je iz reke Toplice, ali i rudnika nađenih blizu Đavolje varoši. Do samog lokaliteta stiže se novim putem, a kratka šetnja kroz šumu je zanimljiva jer se prolazi pored drveta Đavolja usta, Đavoljeg izvora (crvenog od gvožđa), kao i rudnika Sasa. Može se videti i rudnik dugačak 800 metara iz kojeg su saski rudari vadili gvožđe i zlato u 12. veku. 

Figure 202 đavola sada se razgledaju s nekoliko platformi. "Đavoli" se mogu se videti i tokom vrelih letnjih noći, osvetljeni u 28 boja. Razne legende ispredane su o ovim figurama od gline i zemlje koje su stvorile kišne kapi i bujice. Jedna od najpopularnijih je da su to okamenjeni svatovi. Ovde su živeli skromni i veri privrženi stanovnici, ali im je đavo pomutio vodu, posle čega su zaboravili na rodbinske odnose. Kada su je popili, meštani su odlučili da venčaju brata i sestru. Vila, koja i danas stanuje u ovom parku prirode, uspela je da venčanje spreči tako što su svatovi okamenjeni. 

Prema drugoj legendi, to su đavoli koje su ljudi nosili kao teret na leđima. Činjenica je da ovaj fenomen i danas intrigira, jer su figure krhke i od gline, a na glavama nose granitne kape od nekoliko tona! 

Od Paklene jaruge put vodi do crkve brvnare Svete Petke koja je nedavno izgrađena na temeljima stare. U crkvi se mogu uzeti sveće, kamenčići za sreću i vezati bele maramice kojima se ljudi "oslobađaju brige". 

- Kao što postoji legenda da su "đavoli" okamenjeni svatovi, tako postoji i verovanje da za hrast ispred crkve treba vezati maramicu i tako se osloboditi tereta - objašnjava vodič Slaviša Jovanović.- Prošle godine su turisti, ubeđeni u isceliteljske moći, drveće "okitili" s 20.000 maramica! Godišnje ovaj spomenik prirode poseti 80.000 ljudi. 

Još jedno čudo nalazi se dva i po kilometara od Prolom banje. Uoči Kosovske bitke vojska kneza Lazara je stigla i do male crkve u blizini sela Prolom. Tu su zastali, Bogu se pomolili i pričestili. Tokom verskog obreda su šest puta obišli oko crkve, a kako se vojska kretala tako su se za njima okretala i stabla zasađenih šljiva. Stare šljive, ali i mladi izdanci u porti crkve Lazarice i danas rastu uvijene spiralno!