Lazar se u medijima pojavljuje  2011. g.. O njemu su pisale novine, snimane TV-emisije na popularnim srpskim televizijama (Prva TV, B92, Pink).

Obećana mu je bila pomoć od grada Sombora (koja nikada nije stigla), počela je da pristiže i druga pomoć raznih znanih i neznanih dobročinitelja. Pa je to lagano splasnulo... Krajem 2013. g. pisao sam ponovo o Lazaru, kako, sa već pregrštom osvojenih medalja, spava u šupi, na Malom katoličkom groblju. I ponovo su se pokrenuli darežljivi i humani ljudi, ponovo su o Lazaru pisale najtiražnije srpske novine, dobio je i posao na benzinskoj pumpi, završio je, u međuvremenu, i specijalnu osnovnu školu. I sve je izgledalo bolje, znatno bolje nego ranije. Ali... Mnogočlana porodica u kojoj je živeo obilato se koristila njegovom popularnošću, i obilato je primala svaku vrstu pomoći koja je stizala za Lazara. I živeli su bolje nego ranije. A onda, kada je pomoć splasla, početkom ove godine, Lazar je na najneverovatniji način bio udaljen iz te porodice”, kaže poznati somborski novinar Milan Stepanović.

Lazarev život se dodatno komplikuje neosnovanom optužbom da je pokušao da napastvuje jednu djevojčicu iz porodice u kojoj je bio smješten. Na osnovu te optužbe  Lazar je dva mjeseca proveo u zatvoru i zatvorskoj psihijatrijskoj ustanovi, nakon čega je ustanovljeno da je sve bila laž, te je nalogom nadležnog tužioca po hitnom postupku oslobođen. 

Nadoknadu za pretrpljeni horor i narušeni duševni mir, od države, do sada nije dobio. Za vrijeme boravka u zatvoru izgubio je posao na benzinskoj pumpi,  našao se ponovo u bezizlaznoj situaciji. Ali, somborski Forest Gamp nije se predavao - nastavio je da trči... 

Samilošću jednog svog sugrađanina, skoro pola godine je proveo u njegovom praznom stanu. Radio je ne birajući poslove, za hranu i sitniš. Početkom jeseni, morao da je da se iseli iz stana u kome je imao privremeni smještaj našavši sobicu  bez grijanja, vode  i kupatila u staroj kući na somborskoj periferiji. Nastavio je nizati maratone, medalje i pehare koje s ponosom pokazuje ima na desetine.U starim poderanim  patikama istrčao je Lazar nedavno i ultramaraton Osijek-Apatin (55 km). 

Kad god može, odlazi na Ostrog, gde ostaje i po nekoliko sedmica, služeći i pomažući manastirskom bratstvu. Kaže – tamo mu je najljepše. 

I slušam njegove priče o Ostrogu, o Bogu i ljudima, o njegovom životu, slušam ovog skoro nepismenog momka, koji nikada nije naučio sasvim pravilno da govori. Slušam i ostajem naježen njegovim rečima. Provociram njegovu veru i pitam ga: „Kako to, Lazare, Bog dopušta da ti, koji toliko veruješ u Njega, tako surovo stradavaš?“, a on mi odgovara: „Da, ali On je učinio da sve to meni ne bude teško!“ I ja ostajem postiđen njegovim odgovorom. Za koji dan prostodušni, dobri Lazar napuniće 22 godine (na pravoslavni Badnji dan). Neće se za rođendan počastiti ni kockom čokolade. Biće dobro ako tog dana bude nešto pojeo. Ali će i tog dana trčati. 

- Uglavnom gladuje. I smrzava se. Ipak, ma koliko zvučalo patetično, u našem današnjem okruženju prepunom loših vibracija, čistije srce i vedriju dušu od Lazareve nisam sreo - kaže novinar Milan Stepanović koji je sa kolegama portala InfoBijeljina podijelio ovu dirljivu priču u nadi da će se sa bratske druge strane Drine naći dobri ljudi koji mogu i žele pomoći Lazaru.

Lazar se trenutno nalazi na adresi: Gakovački put 15, 25000 Sombor, a njegov broj telefona je 064 543 73 10. Pokažimo humanost, pomozimo Lazaru da ostvari svoje skromne snove i istrči do kraja svoj  “životni maraton”.

Piše: Snežana Milošević